[box align=’box-left’ id=’4397′]
Jelena Simeunović, sestra stradalog sudije Nebojše Simeunovića, kaže za Danas da sada prvi put ima nadu da će se konačno otkriti ko stoji iza ubistva njenog brata.
– Kada sam videla da je neko smogao snage, izašao i rekao da iza ubistva Slavka Ćuruvije stoji država, osetila sam nadu da će se konačno otkriti i ko stoji iza ubistva mog brata, ali i svih ostalih političkih ubistava – kaže Simeunovićeva.
Kako dodaje, svi koji su bili na vlasti posle 5. oktobra 2000. godine nisu razrešili ubistvo njenog brata iako ih je „upravo on doveo na vlast“.
– Zahvaljujući njemu država nije plivala u krvi – ističe Simeunovićeva. Smrt sudije Nebojše Simeunovića nikada nije do kraja razjašnjena. On je, podsetimo, otet i ubijen jer je 3. oktobra 2000. odbio da izda nalog za hapšenje Nebojše Čovića, Borisa Tadića i štrajkačkih vođa iz „Kolubare“. Otet je 7. novembra 2000. godine, a pronađen je mrtav u Dunavu kod hotela „Jugoslavija“ 3. decembra. Tokom istrage je, prema medijskim napisima, utvrđeno da je ubijen ubrizgavanjem amonijaka u uši. S druge strane, advokat Branislav Tapušković ističe da je načelno gledano slučaj Ćuruvija tek na početku istrage i da nije uputno govoriti o tome kao da je slučaj rešen.
– Sve saopšteno znači samo da je istraga o Ćuruvijinom ubistvu sada pokrenuta, gotovo sve ostalo bilo je poznato i ranije. Pojavila su se tri nova svedoka, među njima i Milorad Ulemek Legija, ali pitanje je šta će dalja istraga pokazati. Zbunjujuće je što jedini direktni očevidac ubistva Branka Prpa nije prepoznala osobu koja je pucala u sada za to osumnjičenom (Miroslavu Kuraku, prim. B. K.). Ne bih ulazio u bilo kakve procene, ali bih istakao da ne bi trebalo govoriti o ubistvu Slavka Ćuruvije kao o rešenom. Naravno, želeo bih da to, kao i ubistva Dade Vujasinović i Milana Pantića budu rešena, ističe Tapušković, koji je zastupao porodicu Vujasinovićeve. On podseća da je bilo potrebno gotovo 15 godina i da se slučaj ove novinarke prekvalifikuje iz samoubistva u ubistvo.
– Na samom početku istrage smrti Dade Vujasinović sklonjeni su materijalni dokazi. U sadašnjoj istrazi bi se moglo poći od tih ljudi u policiji koji su te dokaze materijalne prirode sklonili, ističe Tapušković.
U Komisiji za istinu o ubijenim novinarima Danas juče nije uspeo da sazna da li je neki član ovog tela prisustvovao razgovoru tužioca i Ulemeka kada je dat iskaz o Ćuruviji. Podsećamo da je Komisija mešovitog sastava, i da su u njoj novinari i predstavnici novinarskih udruženja, izuzev NUNS, čiji se predsednik Vukašin Obradović povukao, kao i aktivni policajci i pripadnici BIA. O Miloradu Ulemeku kao svedoku za Ćuruvijino ubistvo juče je govorio lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković.
„Nije Legija ključni svedok, on je ključno suvišni svedok, možda i svedok koji je deo nekakvog plana opstrukcije i bacanja senke na istragu“, rekao je Drašković za RTS. Lider SPO tvrdi da je i bez Ulemekovog svedočenja sve već bilo spremno za podizanje optužnice na osnovu materijalnih dokaza još 2006.
„Ključne su prikupljene neoborive činjenice“, naglasio je Drašković.
„Samo iz razloga što su vlasti i tužilaštvo opstruirali, odnosno štitili nalogodavce, organizatore i izvršioce tad nije bila podignuta optužnica“, dodao je on. Drašković sumnja da je kod Ulemeka preovladala „ljudska dobrota“ kada je progovorio, a pogotovo da je „ta dobrota proključala bez nekih benefita“.
„Nesumnjivo je da on zna sve gotovo o svim zločinima, jer ih je njegov eskadron smrti sve i izvršio“, istakao je Drašković. Ipak, lider SPO je napomenuo da veruje prvom potpredsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću da će nastaviti da „čisti“ državne institucije i istrajati u razjašnjavanju svih nerasvetljenih ubistava, poput sudije Nebojše Simeunovića i novinara Dade Vujasinović i Milana Pantića.
Hronologija
24. oktobar 1997 – Ispred zgrade Beopetrol u Bulevaru Lenjina 113, u Novom Beogradu, oko osam ujutro, ubijen je Zoran Todorović Kundak (38), tada direktor Beopetrola i generalni sekretar Jugoslovenske levice.
10. april 1997 – Ubijen Radovan Stojičić Badža (46), načelnik Resora javne bezbednosti, u restoranu „Mama mia“.
3. oktobar 1999 – Četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali, ubijeni pripadnici SPO Veselin Bošković (vozač, brat Draškovićeve supruge Danice), Vušur Rakočević, Dragan Vušurević i Zvonko Osmajlić.
7. februar 2000 – Ministar odbrane Pavle Bulatović (52) ubijen u restoranu fudbalskog kluba Rad na Banjici
25. april 2000 – Generalni direktor Jugoslovenskog aerotransporta Živorad Žika Petrović ubijen ispred zgrade u kojoj je stanovao u Ulici Jaše Prodanovića u Beogradu.
13. maj 2000 – U Novom Sadu, na Sajmu, ubijen Boško Perošević, predsednik Izvršnog veća Vojvodine i visoki funkcioner SPS. Za ubistvo je osuđen radnik sajamskog obezbeđenja.
25. avgust 2000 – Nestao nekadašnji predsednik Republike Srbije Ivan Stambolić,
28. marta 2003. pronađeni njegovi posmrtni ostaci na Fruškoj gori.
3. avgust 2001 – Ubijen bivši pomoćnik načelnika beogradskog centra RDB Momir Gavrilović ispred svog stana u Novom Beogradu.
10. jun 2002 – Ubijen pomoćnik načelnika RJB Boško Buha na parkingu ispred hotela „Jugoslavija“.
26. novembar 2002 – Ubijen bivši zamenik, policijski funkcioner i telohranitelj Nenad Batočanin u Ulici Ljutice Bogdana kod stadiona Zvezde, zajedno sa Željkom Škrbom.
12. mart 2003 – U dvorištu zgrade Vlade Srbije atentat na premijera Zorana Đinđića.
