[box align=’box-left’ id=’4829′]
U februaru 2002. godine, kada je izabran novi saziv NUNS-a, isticala je prva godina vladavine DOS-a. Na vlasti se nalaze bivši opozicionari koji su prethodnih 10 godina sa nezavisnim novinarima, pripadnicima nevladinih organizacija i onim građanima Srbije koji su demokratski orijentisani i predstavljaju civilno društvo, pokušavali da ruše Miloševićev režim i da pruže otpor politici ratova, izolacije, bede i pljačke.
Svi smo euforični, svet se otvorio za novu Srbiju, ona ulazi u značajne međunarodne institucije i organizacije, naša zastava se opet vijori ispred zgrade Ujedinjenih nacija, prognoze za brz civilizacijski i svaki drugi oporavak su sjajne. Taj period bih, možda neprilično, nazvala vremenom nežnosti između vlasti i nezavisnih medija. Nezavisni mediji su otvoreno podržali najavljene reforme i demokratizaciju zemlje. Sporadično je u nekima od njih provejavao blagi kritički ton zato što odmah posle 5. oktobra 2000. godine nije sprovedena lustracija, što nije napravljen oštar rez u odnosu na prethodni režim, što društvo u Srbiji nije jasno i do kraja suočeno sa zločinima koji su činjeni u protekloj deceniji, što neke od stranaka na vlasti primaju u svoje redove preletače iz partija Slobodana Miloševića i Mirjane Marković, što lopovi i pljačkaši iz bivšeg režima sede i dalje u svojim raskošnim vilama, uglavnom nedodirljivi, kao što su bili i u vreme svoga neprikosnovenog vođe.
Idila između vlasti i nezavisnih novinara traje do leta 2002. godine. DOS tada puca po osovini Demokratska stranka Srbije i Demokratska stranka. Animoziteti, afere, prebacivanja, sve to doprinelo je da se jedan broj medija upadljivo ili manje upadljivo počne da svrstava uz jednu ili drugu stranu. Ipak, najveći broj medija koji su se i u vreme Miloševićevog režima, uz rizike koje to nosi, držali profesionalnih i etičkih principa zadržava svoj nezavisni status i istovremeno zauzima kritičku distancu u odnosu na pogrešne poteze DOS-a. Da li to uznemirava nosioce vlasti? Odgovor je potvrdan, mada uznemirenost nije preterana, jer medijski simboli bivšeg režima, Televizija Srbije, Pink i BK televizija, neguju uređivački princip “ne talasaj” i ne kritikuj. Ti mediji, u kojima dok je Milošević bio apsolutni gospodar Srbije nikad sadašnji političari nisu imali pristup, sada kada su dosovci postali vlast širom su im otvorili vrata.
Na medijskom tržištu pojavljuju se novi dnevni listovi, čudna mešavina tabloida i dnevno-političkih novina koji ne prezaju od direktnih laži, neproverenih informacija, namernih podmetanja, trača i senzacionalizma. U ime “slobode štampe” objavljuju se lažne vesti, kao što su na primer da je jedan ministar u Vladi Srbije tajno operisan od raka, da je dotični gospodin prisan prijatelj sa kraljem kockara na Kipru, da je sa još jednim visokim funkcionerom Vlade zaštitnik narkomafije. Bujaju informacije o tome ko je sve lopov u vlasti, ko tajni saradnik policije, ko prijatelj mafijaša. Ko su finansijeri ovakvih listova najčešće ostaje tajna, jer su uglavnom treća lica upisana u registar kao vlasnici. Iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine stižu glasovi da se i oni suočavaju sa istim fenomenom.
U takvom medijskom ambijentu, koji je vrlo definisan i podeljen na nezavisne medije, na bivše režimske, pa opet režimske, i na tabloide sumnjivog vlasništva, protiče mandat NUNS-a od 2002. do 2004. godine.
KLIPOVI U TOČKOVE: Sam početak mandata je bio deprimirajući. Zatičemo praznu kasu jer su svi prethodni projekti bili završeni, a dobijamo finansijsku policiju koja danima traga po dokumentima ne bi li pronašla dokaze o “lopovima” iz bivšeg saziva NUNS-a. Po krivičnoj prijavi Milovana Brkića, tada još člana NUNS-a, da su moja prethodnica i još dva člana Izvršnog odbora ukrala veliku sumu novca, u NUNS prvo stiže inspektor policije koji od njih troje uzima izjave, potom stiže finansijska policija koja posle rigorozne kontrole otkriva da krađe nije bilo, ali da NUNS u prethodnom sazivu nije državi platio porez na socijalnu pomoć koju je delio zdravstveno ugroženim novinarima ili onima koji su ostajali bez posla, i na našu adresu stiže rešenje da se poreskim organima uplati suma od 450.000 dinara (tadašnjih 15.000 maraka) na ime neplaćenog poreza i zateznih kamata. Javni tužilac odustaje od krivičnog gonjenja jer krađe nije bilo.
Kako smo kao neprofitna organizacija finansijski isplivali? Kad neko prosi, narod kaže “okrenuo šešir naopako pa krenuo u prošnju”. Upravo smo to radili. Niotkuda ni dinara ni za mesečne troškove velike organizacije kakva je NUNS, ni za plaćanje poreza i kamata. Deo novca koji smo dobili od Fonda za otvoreno društvo i deo namenjen tekućem poslovanju kancelarija NUNS-a uplatili smo poreznicima, a besparica nas je zbog toga pratila mesecima.
Milovan Brkić nastavlja svoj “rat”. U tabloidima tipa Antena, Svedok i sl. Gordanu Sušu, moju prethodnicu, i mene kleveta iznoseći laži. Kako to nije dovoljno, samo dva meseca pošto sam izabrana za predsednicu NUNS-a donosi jedan falsifikat, fotomontažu u klub Medija centra i deli prisutnim novinarima i gostima tog popularnog kafea fotokopiju na kojoj je prikazana glomazna kožna garnitura idealna za ambijent novopečenih bogataša, ispod koje je cena od 138.000 dinara (tadašnjih 4.500 maraka), a iznad garniture natpis: prodato Milici Lučić. Poruka je bila jasna: kralo je prethodno rukovodstvo, a krade i nova predsednica. Ja lično relativiziram te pokušaje diskvalifikacije, ali mi postaje jasno da već šest godina isti čovek vodi svoju borbu protiv ne samo mene i Gordane Suše, već i njenog prethodnika na čelu NUNS-a Miloša Vasića (vidi u tekstu Miloša Vasića) i da to nije slučajnost.
Naš Sud časti raspada se na samom početku mandata. Njegovi članovi ne žele da se bave “aktivnostima” Milovana Brkića i Sene Todorović, već analizom medija, a Petar Luković, predsednik Suda časti, podnosi ostavku zbog svog teksta da novinare koji su podržavali Miloševićevu ratnu politiku “treba streljati i vešati ili proterati u Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu”. Javnost je tom izjavom uskomešana, a većina Izvršnog odbora i ja tražimo od njega da podnese ostavku jer su se članovi NUNS-a od njegovog osnivanja do danas vrlo dosledno borili protiv govora mržnje. Uzgred, Sud časti od samog osnivanja NUNS-a nije funkcionisao, osim u periodu kada je bio predsednik Miloš Vasić, ali ni tada Sud časti nije hteo da se izjašnjava o “škakljivim” pitanjima (vidi tekst Miloša Vasića).
MEDIJSKI ZAKONI: Tokom našeg mandata usvajaju se dva bitna zakona za medije: Zakon o javnom informisanju i Zakon o radiodifuziji. Koliko god smo željno očekivali te zakone kojima je trebalo da se uvede red na medijskoj sceni, toliko smo razočarani intervencijama Vlade Srbije koje su preko noći usledile. Zakon o javnom informisanju dobio je 9 novih, izuzetno restriktivnih članova. Uzalud protestuju NUNS, nevladine organizacije, ekspertska grupa koja je izradila Nacrt zakona i međunarodne organizacije. Parlament usvaja izmenjeni zakon.
I zakon o radiodifuziji postaje predmet velikih nesporazuma između Vlade i parlamenta, s jedne strane, i međunarodnih organizacija, pojedinih političkih partija iz demokratskog bloka, eksperata, NUNS-a i nevladinih organizacija, sa druge strane. Pre svega formiranje Saveta za radiodifuziju, centralnog regulatornog tela, oteglo se kao gladna godina, a kada je formiran u slučaju dva od devet članova prekršena je izborna procedura, a treći član nikada nije doneo dokaze da živi i radi na Kosovu (jer je u Savet ušao kao predstavnik Kosova), niti da je završio Pravni fakultet, kako je naveo u svojoj biografiji. Članica Saveta Snježana Milivojević, komunikolog, medijski ekspert i profesor na Fakultetu političkih nauka, koju je za člana Saveta predložio NUNS i kao takva predstavljala je u Savetu sva novinarska udruženja, daje ostavku na članstvo. Odmah zatim ostavku daje i Vladimir Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta i član ekspertskih grupa koje su pisale medijske zakone, koji je u Savetu bio predstavnik svih nevladinih organizacija. Parlament Srbije se ponovo izjašnjava o Savetu i daje mu zeleno svetlo. Velika međunarodna donacija namenjena radu Saveta za radiodifuziju biva zamrznuta, a Savet u krnjem sastavu počinje da radi uz finansijsku podršku Vlade Srbije.
Besparica nas prati od početka do kraja. Donacije koje je u vreme Miloševićevog režima NUNS, kao i ceo civilni sektor, dobijao, sve su manje. Strani donatori novac sada usmeravaju na Vladine reformske projekte, a nama kažu “Sad nemate Miloševića, imate demokratiju”. Ipak uspevamo da dobrim projektima obezbedimo ono što smatramo najvažnijim. Uz podršku Evropske komisije, Francuskog kulturnog centra, ambasade USA i IREX-a realizujemo 40 seminara za TV novinarstvo, medija marketing, medija menadžment, za izveštavanje o suđenjima za organizovani kriminal, za izveštavanje o seks trafikingu, za izveštavanje o ekonomiji. Većina seminara održana je u unutrašnjosti Srbije, a kroz seminare je prošlo oko 600 novinara. Na poziv jedne nevladine organizacije iz Italije šaljemo 7 mladih novinara na petodnevni kurs u Urbino, pored Firence.
POLOŽAJ NOVINARA U SRBIJI: Uz potporu nevladine organizacije Norveška narodna pomoć realizujemo prvo u Srbiji istraživanje o položaju novinara. Strateški marketing je za taj projekat anketirao 750 novinara u republici (bez Kosova), a rezultati su poražavajući za našu profesiju. Plate se u proseku kreću od 6.000 do 12.000 dinara (100-200 eura), a trećina novinara nema ni zdravstveno ni penziono osiguranje. Samo 41 odsto novinara ima svoj stan, dok ga ostali iznajmljuju ili žive kod roditelja. U dnevnim redakcijama, pogotovo elektronskim, novinari rade više od 8 sati dnevno, a prekovremeni rad im je simbolično ili nikako plaćen. Najveći broj anketiranih je novinarsku profesiju ocenio kao tešku, stresnu, malo vrednovanu i malo poštovanu.
NUNS je na osnovu tih rezultata istraživanja odštampao knjigu o položaju novinara u Srbiji i distribuirao je redakcijama, ali i Vladi Srbije, stranim i potencijalnim domaćim donatorima, uz sledeći predlog: NUNS inicira osnivanje posebnog Fonda za penziono i zdravstveno osiguranje novinara, koji ne bi bio u sastavu NUNS-a i koji bi imao Upravni odbor sastavljen od predstavnika medija, Vlade i donatora. Od donatora i Vlade se očekuje da budu donatori fonda kako bi se oformio inicijalni kapital. Taj kapital bi se, kao i u većini evropskih zemalja, zatim investirao u profitabilni biznis (cement, pivo, cigarete i sl.) i na taj način bi se stalno uvećavao. Fond bi ponudio redakcijama da svoje honorarce prime u radni odnos, a da polovinu novca za zdravstveno i penziono osiguranje daje fond, a drugu polovinu redakcija. Niko nas od potencijalnih donatora nije odbio, ali očigledno niko nije bio spreman da uloži inicijalni kapital u taj fond.
KODEKS: Uz podršku američke nevladine organizacije IREX grupa eksperata, pravnika i poznatih novinara napisala je, konsultujući kodekse nekoliko evropskih i zemalja u regionu, novi novinarski kodeks. Smatrali smo da je novi kodeks neophodan ne samo zato što je prethodni donet u vreme Miloševićeve vladavine, u drugačijim okolnostima, već i zbog pojave brojnih bulevarskih listova koji se ne pridržavaju uvek profesionalnih i etičkih principa. Imamo obećanja stranih donatora da će se obezbediti grant za prevod kodeksa na jezike nacionalnih manjina.
VODIČ ZA PREŽIVLJAVANJE: Međunarodna federacija novinara, čiji je NUNS član, izdala je dragocenu knjigu “VESTI UŽIVO” koju je NUNS preveo, štampao i distribuirao redakcijama, uz paketiće prve pomoći. Knjiga je priručnik kako da se medijske ekipe i novinari zaštite i sačuvaju živote na rizičnim teritorijama i tokom rizičnih događaja kakvi su ratovi i građanski nemiri.
TUŽBE: Odlaskom Miloševića sa vlasti i ukidanjem Šešeljevog drastičnog zakona o informisanju nisu presahnule krivične prijave protiv novinara. Od januara 2000. do danas protiv novinara je pokrenuto 220 krivičnih prijava, uglavnom zbog klevete. (Vidi detaljnije u tekstu Novinari pred sudom.)
KANCELARIJE NUNS-a: NUNS je svojevremeno otvorio 7 kancelarija: u Subotici, Novom Sadu, Nišu, Bujanovcu, Užicu, Novom Pazaru i Kragujevcu. Namera je bila da te kancelarije, opremljene kompjuterom, štampačem, telefonom, faksom i televizorom, budu centar okupljanja novinara iz tih gradova, da informacije iz NUNS-a i tih centara struje u oba pravca, da novinari na lokalnom nivou imaju kome da se obrate kada se ugrožavaju njihova prava i da dobiju zaštitu svoje profesionalne organizacije preko koje, osim toga, mogu da ostvare i sve pogodnosti koje im kao članovima pripadaju (popust na JAT-ovim domaćim i inostranim linijama, na železnici i Internetu).
Ispostavilo se, međutim, da tamo gde su nam očekivanja bila najveća, a to su multietničke sredine Bujanovac, Novi Pazar, Subotica, najmanje je ostvareno. Za slab rezultat ne treba kriviti poverenike naših kancelarija koji su se kao nezavisni novinari i nezavisne ličnosti toliko puta dokazali, već rovovsku podeljenost novinara u tim sredinama kao jedinu opciju da se opstane u lokalnim medijima. Izuzetak je Subotica, koja tu vrstu problema nije imala, ali je ta kancelarija, kao i ona u Užicu, od samog osnivanja bila potpuno neaktivna. Te dve kancelarije smo zatvorili uz saglasnost Izvršnog odbora NUNS-a i otvorili novu kancelariju u Kruševcu, koja kao i ostale dobro radi.
ČLANSTVO: Na početku našeg mandata NUNS je imao 1.740 članova. Sada ih ima 2.200. Članovi imaju pravo na popust na linijama JAT-a, na železnici i Internetu, pravo na besplatan pravni savet advokata NUNS-a, pravo na usluge advokatskog pula Medija centra kada je reč o teškom kršenju profesionalnih prava i pravo na zaštitu Komisije za zaštitu novinara kada su u pitanju pretnje, ugroženost i ucene. U toj komisiji osim novinara članovi su i jedan potpredsednik Vlade Srbije i jedan inspektor policije. Novinari koji nemaju zdravstveno i penziono osiguranje preko NUNS-a mogu da ga uplaćuju. Preko NUNS-a naši članovi takođe mogu da kupe člansku kartu Međunarodne federacije novinara, koja obezbeđuje određene pogodnosti u inostranstvu.
MEĐUNARODNA SARADNJA: NUNS sarađuje sa beogradskim kancelarijama OEBS-a, Saveta Evrope, Evropske komisije, Ujedinjenih nacija, IREX-a, Francuskog kulturnog centra, Norveške narodne pomoći, Fonda za otvoreno društvo…
NUNS je član Međunarodne federacije novinara, Evropske federacije novinara, a sarađuje i sa SEEMO, bečkom organizacijom za medije u jugoistočnoj Evropi, kao i sa Hrvatskim udruženjem novinara i Nezavisnim sindikatom novinara Crne Gore.
U okviru međunarodne saradnje gosti NUNS-a bili su brojni novinari iz Finske, Britanije, Amerike, Norveške, Francuske i drugih zemalja.
UČEŠĆE NA SKUPOVIMA: Predstavnici NUNS-a učestvovali su na konferenciji Saveta Evrope u Strazburu o izbacivanju klevete iz krivičnog zakona, na konferenciji o medijima koju je u Rovinju organizovalo hrvatsko Udruženje novinara, na medijskom skupu u Bugarskoj, na konferenciji OEBS-a i Nezavisnog sindikata novinara Crne Gore u Podgorici, u Pragu na Skupštini Međunarodne federacije novinara, u Firenci na skupu “Mediji i rat”, u poseti norveškom Udruženju novinara u Oslu, na Ohridu, u Skoplju, u Prištini na tri susreta sa albanskim novinarima sa Kosova i u Opatiji na susretu hrvatskih i novinara iz Srbije.
OPERACIJA “SABLJA”: Tokom operacije “Sablja” iz NUNS-a su isključena dva naša člana, novinari Gradiša Katić, glavni i odgovorni urednik lista Identitet, i Milovan Brkić. Obojicu je isključio Izvršni odbor NUNS-a, a ne Sud časti, jer se Sud časti raspao godinu dana ranije, a po Statutu NUNS-a novi organ može da se bira tek na izbornoj skupštini. Katić je isključen zato što je bio urednik lista koji je osnovala i finansirala mafija iz Zemunskog klana, a Milovan Brkić što je u dugom vremenskom periodu nanosio štetu NUNS-u i što je bio portparol Nezavisnog sindikata policajaca. Službene legitimacije tog sindikata policije pronađene su kod članova Zemunskog klana, što ne znači da ih je Brkić njima davao, ali je nespojivo sa članstvom u Nezavisnom udruženju novinara da se istovremeno bude na mestu portparola takvog sindikata. Milovan Brkić podneo je krivičnu prijavu protiv mene i članova Izvršnog odbora zato što je isključen iz NUNS-a.
SKUPŠTINA “MEDIJI I POLITIKA”: Tematska godišnja skupština “Mediji i politika” održana je u Domu omladine u Beogradu krajem juna 2003. godine. Mada su pozivi da prisustvuju Skupštini upućeni nekolicini političara, niko od njih se nije pojavio. Iz Ministarstva za kulturu i informisanje došla je Tamara Lukšić Orlandić, pomoćnik ministra i osvedočeni prijatelj novinara, i uzela učešće u diskusiji. Izostanak političara je bio jasan signal da nezavisni mediji nisu favorit vlasti. Moćnici više vole odane i poslušne.
Skupština se dobrim delom odvijala u senci skandala koji se desio dan ranije. NN lice je prethodnog dana poslalo pismo svim redakcijama u kome navodno jedan od čelnika policije javlja svom podređenom da sam ja saradnik policije koji je tokom operacije “Sablja” javljao policiji koga da uhapsi od novinara i za to dobijao velike svote novca. Policija je odmah sazvala konferenciju za novinare i pokazala da je reč o grubom i neveštom falsifikatu. Falsifikovan je pečat policije i potpis generala policije.
PA IPAK…: Bez obzira na sve stresne i teške trenutke tokom protekle dve godine, zadovoljna sam što se sve više novinara učlanjuje u naše udruženje, što smo seminarima za 600 novinara doprineli njihovom usavršavanju u profesiji, što međunarodni ugled NUNS-a i dalje raste, što se nismo svrstali ni uz jednu političku opciju u zemlji i što smo ostali privrženi slobodi štampe, profesionalnim i moralnim normama.
(Autorka je bila predsednica NUNS-a u mandatu 2002-2004)
