U novosadskoj centrali lista, do juče žestoki protivnici reorganizacije i selidbe ključnih delova redakcije u Suboticu, biće da sada strepe od spiska suvišnih. Prema usvojenoj reorganizaciji, u Novom Sadu je višak polovina od 67 zaposlenih.
U dilemi koju je u svojoj proceni ponudila revizorska kuća “Altis” eksministra Božidara Đelića – reorganizacija ili finansijska krah – Mađarski nacionalni savet, na koji je Skupština Vojvodine prenela osnivačka prava nad jedinim listom na mađarskom jeziku u SCG, u petak se ipak opredelila za prvo. To podrazumeva preseljenje deska, unutrašnje i kulturne rubrike u Suboticu što, prema rečima glavnih ljudi u Savetu, nipošto ne znači i preseljenje lista u Suboticu, kako su to pojedinci mesecima maliciozno želeli da predstave.
U Novom Sadu, naime, ostaje menadžment, štamparija, i polovina od trenutnog broja zaposlenih – sasvim dovoljno za spoljnu rubriku, TV dodatak, reportaže i novosadsku stranu. Dosadašnja dopisništva u Subotici i Senti, s druge strane, biće značajno kadrovsku ojačana – biće zaposleno taman toliko novih koliko ih u Novom Sadu bude dobilo radne knjižice. Tako ojačani moći će konačno da usliše želje čitalaca i da u listu bude više lokalnih vesti sa severa Vojvodine. Tamo, uostalom i živi većina Mađara, što bi opet, kako se navodi, trebalo da se odrazi na tiraž, pa tako i na poslovanje lista.
Potrebu za reorganizacijom ne spore ni dojučeraše bundžije u centrali lista, ali su oni smatrali da je time trebalo da se pozabavi stručno telo a ne konsultantska firma. U (ne)očekivano retkim reakcijama na odluku MNS-a navedeni razlozi za reorganizaciju, međutim, ozbiljno se dovode u pitanje.
Članica MNS-a mr Agneš Ozer kaže za Dnevnik da “postoji tendencija” za preseljenjem svih institucija od fundamentalnog značaja za ovdašnje Mađare iz Novog Sada u Suboticu, i navodi da je takva najava mogla da se čuje i na poslednjoj sednici Saveta. Tada je, naime, jedan od članova Saveta izjavio da je “Mađar so prvi u nizu institucija vojvođanskih Mađara kojima je mesto u Subotici”.
Agneš Ozero, inače, pripada “novosadskoj šestorci”, grupi stranački neopredeljenih članova MNS-a koji su u petak jedini glasali protiv reorganizacije “Mađar soa”.
– Očekivali smo takav ishod, ali nismo hteli da se predamo bez borbe – objašnjava ona svoje i motive svojih kolega da se u raspravi suprotstave većini članova Saveta, gotovo odreda članovima SVM-a.
Na kraju sednice u petak jedan od članova “šestorke” prof. dr Laslo Gerold najavio je svoju ostavku u Savetu. Iako je bilo najava da će i ostali krenuti tim stopama, saznanja “Dnevnika” govore da konačna odluka još nije doneta. Koliko god da ne žele više da izigravaju paravan pri donošenju odluka Saveta, čiju većinu čine članovi SVM-a, toliko su svesni da takva odluka može da ima posledice. Na profesionalnom planu, recimo, navodi sagovornik našeg lista koji je upućen u zbivanja u MNS-u.
S druge strane, pokrajinski poslanik Koalicije “Zajedno za Vojvodinu” Đerđ Ozer upozorio je juče MNS da je Skupština Vojvodine na nacionalne savete prenela osnivačka prava, “a ne pravo na otimanje”.
– Bojim se da je suština reorganizacije “Mađar soa” otimanje imovine tog lista u Novom Sadu – rekao je Ozer na konferenciji za novinare svoje Demokratske Vojvodine.
On je naveo da zgrada u kojoj se nalazi list, zajedno sa štamparijom, vredi najmanje pet miliona evra, i ukazao na informacije da, i pored formalnog državnog vlasništva nad tim objektom, nekoliko vojvođanskih banaka ima hipoteku nad sedištem “Mađar soa”.
Ozer je pozvao Pokrajinsku skupštinu da odluku o prenosu osnivačkih prava nad listovima na jezicima nacionalnih manjina na nacionalne savete “dopuni i precizira”.
– U toj odluci mora da bude precizirano šta se konkretno prenosi na nacionalne savete – naglasio je Ozer. Na pitanje da li je vojvođanska skupština tako olako prepustila medije nacionalnim savetima, i pored upozorenja na moguće posledice, samo zarad “mira u koaliciji”, Ozer je odgovorio da su poslanici delovali u “dobroj veri” da će nacionalni saveti iskoristiti prenete im obaveze na valjan način.
– Problem leži u načinu izbora nacionalnih saveta, koji je, kao u mađarskom na primer, omogućio gotovo jednopartijski sastav, pri čemu nezavisni članovi čine manjinu i služe tek kao maska. Tada smo verovali da se prenos vlasništva nad medijima neće zloupotrebljavati, ali mislim da bi Skupština Vojvodine sada odlučila drugačije – naveo je potpredsednik Demokratske Vojvodine.
