[box align=’box-left’ id=’5020′]
Akcije zaposlenima
Nino Brajović iz UNS-a kaže za „Naše novine“ da ovo udruženje jeste za izlazak države iz medija, ali pod jasno definisanim uslovima.
– Želimo da zaposleni u onim medijima čija je vrednost mala dobiju besplatno 50 odsto akcija i da za ostalih 50 odsto akcija dobiju pravo preče kupovine, a da se, ukoliko se za to ukaže potreba, tek nakon toga ide na prodaju, i to putem tendera pod jasno definisanim uslovima – kaže Brajović.
On dodaje da kada su u pitanju mediji poput „Novosti“, „Politike“ i drugih sa većim učešćem državnog kapitala, zaposleni u tim medijima dobiju četvrtinu akcija od ukupne vrednosti.
– Država treba da izađe iz medija, ali da sredstava koja je do sada ulagala budu i dalje ulagana, samo na drugačiji način, odnosno kroz projekte – objašnjava Brajović.
Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović kaže da je neosporno da država trenutno svoj finansijski uticaj na medije koristi i za politički uticaj. On dodaje da mu izjava premijera da će do leta biti donet set medijskih zakona zvuči optimistički.
– Ako i bude donet, dok ne dođe do njegove implementacije i jasno definisanog načina privatizacije medija sve će biti uzalud – kaže Obradović.
On podseća na činjenicu da mediji imaju loše iskustvo sa prethodnom privatizacijom, kada je tokom 2002. i 2003. godine došlo do masovnog gašenja privatizovanih medija.
Kolektivni ugovor jedina garancija
Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa kaže da u Srbiji ne postoji dijalog između poslodavaca i sindikata, a da privatni mediji čak i nemaju sindikat.
– U takvim uslovima, kada nema kolektivnog ugovora koji bi zaposlenima u medijima garantovao pravnu i ekonomsku sigurnost, nemoguće je da postoji i nezavisno novinarstvo – objašnjava Čabarkapa.
Ona dodaje da će privatizacija u uslovima i ambijentu koji trenutno vladaju u zemlji dovesti do toga da građani ostanu bez objektivnih informacija i gašenja lokalnih i regionalnih medija, čime će 4.000 ljudi ostati bez posla.
– Medijska strategija koju je usvojila prethodna vlada predviđa osnivanje šest regionalnih javnih servisa. Ta odluka nije redefinisana. Čak i Ustav i Zakon o lokalnoj samoupravi predviđaju slobodu svakome da osnuje mediji – objašnjava Čabarkapa.
Ona kaže i da nije tačno da Brisel insistira da država izađe iz medija, već na transparentnosti finansiranja.
– U Hrvatskoj je lokalna samouprava osnivač više od 150 medija, pa je ta zemlja postala članica EU – kaže Čabarkapa.
Ulagati u informativu, ne u serije
Jovanka Marović, direktorka i glavna i odgovorna urednica RTV Kragujevac, za Naše kaže da se kroz kragujevačku inicijativu već duže vreme zalaže za izlazak države iz medija, ali i za osnivanje regionalnih javnih servisa.
– To je predviđeno medijskom strategijom. Ukoliko dođe do privatizacije pod sadašnjim uslovima, to će biti katastrofa – objašnjava Marović.
Ona dodaje da država mora da se opredeli da li su joj potrebni regionalni emiteri ili samo dva javna servisa koja i sada postoje.
– Postoje modeli i primeri i u zemljama EU kako bi sve to moglo da bude regulisano. Da sredstva namenjena medijima budu transparentna i da se zna zašta se koriste, odnosno za javno informisanje, a ne za kupovinu serija – kaže Marović.
