Nebojša Spaić:
Od kako sam pre godinu dana premešten sa mesta glavnog i odgovornog urednika NIN-a na mesto izvršnog direktora, nisam reagovao na razne gluposti koje su se pisale o tome, smatrajući da moja reakcija neće moći da promeni ničije mišljenje, ni o meni, ni o medijima u kojima sam radio, niti da promeni medijsku situaciju u Srbiji. To mislim i dalje. Kako se, međutim, nastavlja moja profesionalna diskteditacija, želim da zainteresovane obavestim o nekoliko činjenica.
NIN, dok sam bio njegov glavni i odgovorni urednik, prodavao je oko polovine ukupnog tiraža svih društveno-političkih nedeljnika u Srbiji – dakle koliko NIN, toliko svi ostali zajedno. NIN je 2012. godine, poslednje u kojoj sam ga uređivao svih 12 meseci, po prvi put posle dugo godina zvanično iskazao profit, a dve godine pre toga smanjivao gubitak na trećinu od gubitka iz prethodne. To, dakle, nije razlog zašto sam premešten sa mesta glavnog i odgovornog urednika na mesto izvršnog direktora, sa koga sam, inače, posle sedam meseci sporazumno otišao.
Tiraž i prodaja, međutim, po mom dubokom uverenju, nisu ne samo jedino, nego ni najvažnije merilo uspeha nekog medija, pogotovo ne nedeljnika kakav je NIN. O kvalitetu i sadržaju, naravno, možemo da se sporimo, ali je činjenica da su koncepcijske promene koje sam uveo bile u skladu sa najsavremenijim svetskim tendencijama u magazinima tog tipa, na šta sam ponosan. Ne čudi me što ima onih koji su smatrali i smatraju da su te promene bile negativne, jer iz njihove perspektive to i jesu – NIN više nije bio glasilo jedne političke koncepcije i teorija o trećem, ledenom metku kojim je ubijen premijer Đinđić. Ne čudi me ni što napadi na kvalitet lista koji sam vodio dolaze iz lista kakav je Informer ili iz E Novina, jer zaista, sve ono što sam ja radio i radim, upravo je suprotno njima i načinu njihovog rada.
Napadaju me zbog naslovne strane na kojoj sam prognozirao da će Tomislav Nikolić izgubiti izbore. Pa šta? Prognoza je očigledno bila pogrešna, i zbog toga sam se u sledećem broju izvinio čitaocima. Ono što je važno, međutim, jeste da je ta prognoza bila zasnovana na činjenicama, na istraživanjima javnog mnjenja i tadašnjoj analizi političke situacije. Pa svi znamo koliko je iznaneđenje, pa i za same Nikolićeve pristalice, bilo kada je on dobio izbore. Novine imaju pravo na pogrešne prognoze – niko, naravno, nije vidovit, pa čak i na pogrešne analize – činjenice su, međutim, svetinje. A o njih se nikada, od 1986. godine, od kako se bavim ovom profesijom, nisam svesno ogrešio niti sam objavio bilo šta što nisam proverio sa dužnom pažnjom.
Ne čude me, međutim, ni ti napadi. Činjenica je da dolaze od onih koji ne mogu da razumeju da neko može da ima svoj stav, svoje mišljenje i da ono ne mora da podazumeva ni politički interes, niti da bude u bilo čijoj službi. Isti ti, naravno, ne pominju da sam godinu dana pre te naslovne koja im toliko smeta, naslovnu stranu posvetio kritici tadašnjeg predsednika Tadića, sa uvodnikom verovatno oštrijim od onog posvećenog kasnije Nikoliću, kao i da je NIN redovno objavljivao stavove opozicije, drugačije mišljenje, poslovičnu drugi stranu, kako za vremeTadića, tako i za vreme Nikolića, jer smatram da je uloga ozbiljnog novinarstva da kritikuje i i kritički analizira sve relevantne pojave, a pogotovo postupke vlasti. Kojegod.
Pričaju se gluposti i o drugim aspektima mog profesionalnog života, na primer da sam uništio i upropastio Beograd 202, dok sam bio glavni i odgovorni urednik od 2001. do 2003. Činjenica je da sam po nezavisnim analizama slušanosti taj program za samo nekoliko meseci podigao 3 puta, i da je 202 sa 17. mesta na rang listi slušanosti radio programa, pod mojim rukovodstvo došla na drugo mesto. Činjenica je i da je po prvi put u svojoj istoriji, 202 bila citirana kao izvor relevantnih političkih, ekonomskih i drugih vesti u drugim medijima nekoliko stotina puta u toku te dve godine u kojima sam je vodio.
Pitaju za moje profesionalno, univerzitetsko i svako drugo iskustvo. A znaju da sam u Medija centru bio šef pres centra i izvršni direktor, i znaju šta i i kakav je Medija centar bio dok sam bio među onima koji upravljaju njime, i možda ne znaju, ali su mogli da provere, da sam 4 semestra predavao Radio novinarstvo na Fakultetu političkih nauka, da sam držao 6 semestara Radio menadžmenta na Akademiji umetnosti, kao i da sada predajem Menadžment u medijima na Fakultetu za medije i komunikacije, da sam tri godine vodio BBC program profesionalizacije menadžera, urednika i novinara iz cele Srbije…
To su činjenice, a tumačenja su, naravno, slobodna.
