[box align=’box-left’ id=’5196′]
Kao primer kako se glupošću i neznanjem za kratko vreme mogu izgubiti svi ratovi, a pre svih medijski. Da je to čovek koji je busajući se javno u patriotske grudi raspaljivao maštu mnogim usijanim glavama. Svi znamo kako se ta priča završila. Gde su takve patriote branile Srbe, njih, nažalost, tamo više nema.
Kad mi je veoma blagonaklono ponudio mesto šefa deska kao čoveku sa najviše iskustva, obrazovanom i vrednom (njegove reči) računao sam, možda se promenio, ovo više nisu devedesete. Članovi vladajuće SNS koji su rukopoložili njega i njegovog zamenika se javno zaklinju u Evropu i evropske vrednosti, priznajući da su ranije mnogo grešili. Mislio sam da su vremena kad su se u Novostima objavljivale one čuvene fotografije sa Miloševićevog mitinga u Beranama davno prošla. Nažalost, izgleda da sam se prevario.
Poslednje javno obraćanje Ratka Dmitrovića to najbolje potvrđuje. Čudi me da nije tražio da ga pročita na RTS kao u njegova stara dobra vremena.
Naravno, da mene od Ratka Dmitrovića nije potrebno bilo ko da brani. Njegovi stavovi i “objašnjenja” su moja najbolja odbrana i na tome sam mu neizmerno zahvalan. Posebno, što je po ko zna koji put nepogrešivo povukao granicu između znanja i neznanja, bahatosti i pristojnosti, vaspitanja i nevaspitanja, i što je najvažnije između profesije i partijskog poslušništva. Pravi profesionalni urednik brani svoje ljude čak i kad se ne slaže sa njima. Na neprimereno saopštenje SNS reaguje se odbranom na pravo misli i izražavanja, a ne kuknjavom ko ga je sve zvao “zbog mene”. Da čudo bude veće Dmitrović čak kaže da se slaže sa većinom onoga što sam rekao na RTS. Ali to sam nikada nije izgovorio javno, niti je za godinu dana napisao i jedan komentar na račun aktuelne vlasti. Lakše je pisati o Kristijanu i Sonji Biserko, štetnim dejstvima američkih filmova…
Nastavio je da uspešno brani svoj položaj i visoku platu koju prima u Novostima, otvorenim pismom u kojem uvereva javnost Srbije koliko je premijer Vučić inteligentan, tvrdeći da “đuture može da smeni za 15 minuta rukovodstvo Politike” zbog kritičkih tekstova o njemu. Ali on to neće, a kamoli da smenjuje jednog nepoznatog šefa deska Novosti. Eto, u kojim filmovima živi Dmitrović, zaboravljajući da je ovo, ipak, 2014. a ne 1994., da se Srbija trenutno brani od poplava u Obrenovcu i Šapcu, a ne na potezu Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica… Da sve bude još bizarnije samo pre dve godine Dmitrović je objašnjavao narodu Srbije kako Vučić “nema ni jednu zdravu ideju” i kako je “nedorastao mestu i vremenu” i da je reći “da” Evropskoj uniji isto što i staviti “dupe na tarabu”. Ko je zapravo Dmitrović?
Ako je posle dva meseca shvatio koliko sam ja loš šef deska zašto je čekao još osam meseci da me smeni, i to, gle čuda, posle mog gostovanja na RTS! Nikada ni na jednom kolegijumu Novosti, a održavaju se redovno dva puta dnevno nije imao nikakvu primedbu na moj rad. Trpeo je i ćutao, ali zato izabrao pravi trenutak. Ko veli gazda će biti zadovoljan njegovom odanošću, a usput opraće se i za one stavove od pre dve godine. Istine radi, mog naslednika na mestu šefa deska je hteo da otpusti pre mesec i po dana zato što je javno pred kolegama cepao Večernje Novosti, pljuvao ih i skakao po njima nezadovoljan Dmitrovićevom uređivačkom politikom. Šta li će tek za njega reći kad proceni da je vreme i “utvrdi” kako vodi desk.
Dmitrović ne samo što je pobrkao decenije, ubacujući malo “žute”, malo LDP, a ponajviše Škorobranitelje, već je potpuno zanemario suštinu čitave priče – PRAVO SLOBODE I MISLI IZRAŽAVANJA. I da se zbog toga ne može i ne sme odgovarati, a kamoli biti smenjen i završiti u Sportu! Za njega to pravo nije postojalo devedesetih pa misli da ne bi ni sada trebalo da postoji.
Ljut zbog ogromne podrške kolega i javnosti nepoznatom i po njemu nevažnom čoveku, u svom prilično paranoičnom obraćanju kaže da se u pozadini krije napad na uređivačku politiku Novosti i nacionalne vrednosti koje on navodno brani. Dmitroviću izgleda niko nije javio da je rat davno završen, da je njegovom uređivačkom umeću jedini neprijatelj prodati tiraž Novosti koji je, nažalost, posle više od decenije pao ispod sto hiljada. Ali, on će, naravno, u svom zanosu prekaljenog borca i branioca srpstva dokazivati suprotno, isto onako uverljivo kako je objašnjavao razloge moje smene zaklanjajući se iza “Vučićeve inteligencije”.
Dmitrović se, čak pita kako se meni “tek sada na pragu svođenja profesionalnih i drugih životnih računa rodila potreba da branim slobodu mišljenja”. Sprema li Dmitrović to mene posle Sporta za prevremenu penziju u pedeset i nekoj kako kaže, ili se iza ovih “svođenja životnih računa” krije nešto mnogo opasnije? Voleo bih da mi javi na vreme da budem spreman, jer Politika Ekspres više ne izlazi.
Žao mi je što Dmitrović nije čitao moje tekstove, u raznim vremenima koje pominje. Da jeste nikada ne bi postigao toliko autogolova za kratko vreme. Naučio bi nešto, ako ništa bar, da je novinarstvo časno zanimanje. I da ukoliko te profesija ne prizna džaba ti sva partijska nameštenja. Da sam njegov trener zapitao bih se posle svega za koji tim igra Dmitrović. Za Novosti sigurno ne. Za SNS možda, ali teško njima ako im je on stub odbrane. Sa takvim igračima ne mogu se više igrati utakmice ni u domaćem prvenstvu, a kamoli u Evropi.
Čitajte Sport, vidimo se Dmitroviću!
Srdjan Škoro
