ENПосле бројних полемика и вишемесечних негодовања, како домаћих новинара и удружења, тако и медијских организација из света, недавно усвојен Кривични законик искључио је могућност да се због кривичних дела увреде и клевете иде у затвор. Убудуће за поменута дела следује само новчана казна и то од 1. јануара наредне године када КЗ ступа на снагу. Починиоци, истина, не морају директно да страхују од решетака, али у случају да новчане казне не намире на време и таква претња постоји.
Иако годинама у пракси нису примењиване тако ригорозне санкције, у постојећој регулативи која важи до краја године, за увреду и клевету је прописана и затворска казна. За увреду, сем новчане, могуће је изрећи и затворску казну до три месеца, односно до шест месеци уколико је дело учињено путем масмедија. За клевету је прописана новчана или казна затвора до шест месеци. Ако се неистините тврдње износе и проносе у средствима јавног информисања могућа је затворска казна до годину затвора, а уколико је клевета довела (или могла довести) до изузетно тешких последица по оштећеног, прети казна и до три године затвора.
Шта су то „дневни износи”
Према будућој регулативи, „ко увреди другога казниће се новчаном казном од 20 до 100 дневних износа или новчаном казном од 40.000 до 200.000 динара” (члан 170). Уколико је увреда учињена путем средстава јавног информисања или на јавном скупу, казне се крећу од 80 до 240 дневних износа или од 150.000 до 450.000 динара. Наравно, на суду је да процени и околности, па у свим случајевима не мора да уследи осуда, рецимо, ако је спорна изјава изнета у озбиљној критици, научном, књижевном или уметничком делу, током обављања службене дужности, у новинарском послу и слично и ако се из начина изражавања или других околности види да то није учињено у намери омаловажавања.
Клевета је по новом „ценовнику” знатно скупља. Онај коме се омакне ова непримерена комуникација може бити кажњен од 50 до 200 дневних износа или новчаном казном од 100.000, па све до 400.000 динара. У случају да су изнете неистине довеле до тешких последица по оштећеног, клеветник може да рачуна на казну од 120 до 360 дневних износа или на новчану казну од 500.000 до милион динара.
Поменути „дневни износи” казни подразумевају и нешто математике у службама судова. Кривични законик прописује и како се одмеравају казне у овом облику. Висина једног дневног износа новчане казне (члан 49) утврђује се тако што се разлика између прихода и нужних расхода учинилаца кривичног дела у протеклој календарској години подели бројем дана у години. Један дневни износ – наводи законодавац – не може бити мањи од 500 нити већи од 50.000 динара. Другим речима, висина казне зависиће и од дубине појединачног џепа, у овом случају клеветника.
Рад у јавном интересу
Да би у сваком конкретном случају утврдио висину дневног износа новчане казне, суд по одредбама КЗ може да захтева податке од банака и других финансијских организација, државних органа и правних лица, који не могу суду да ускрате такве податке позивајући се, рецимо, на пословне или неке друге тајне. У случајевима да се до тражених података не може доћи, нити суд може да их слободом проценом утврди или би прибављање истих продужило поступак – суд може изрећи казну у одређеном износу које за конкретно дело прописује КЗ.
Брисање затворске казне за клевету и увреду требало би, пре свега, да обрадује новинаре и медијске куће које су по том основу често тужени. Великом радовању, међутим, нема места. Предвиђени износи казни су већи од досадашњих, а уколико се не плате благовремено – прети затвор. Суд у таквим случајевима може новчану да замени казном затвора тако што сваких хиљаду динара казне доноси дан затвора, па тако све до шест месеци.
Нови КЗ допушта и другу замену казне – радом у јавном интересу. Сваких хиљаду динара има противвредност у осам часова рада у јавном интересу. По тој новој категорији у нас подразумева се сваки рад којим се не вређа људско достојанство и који се не обавља у циљу стицања добити. Пракса ће показати да ли ће високе новчане казне и њихове алтернативе утицати да се број ових код нас веома присутних кривичних дела смањи или не.
