Informativci su oduvek, pa i u sva Sušina vremena, bili komitetski, ideološki, dvorski, udbaški, državni, Dolančevi, Dražini, blago nacionalni, pa naglašeno nacionalistički, ratni, huškački, ubilački, zverski, Slobini, Mirini i ini „dalekovidnici“ koji su oduvek imali brojne privilegije, bolje radne i tehničke uslove, posebne ekipe montažera, vozila, šofera, kafe kuvarica, snimatelja i tehničara, živeli u sprezi sa sitnim i krupnim političarima, imali daleko veća primanja od svih ostalih u Radiju i Televiziji, radili bespogovorno po diktatu i direktivi i bili odvojeni od svih nas ostalih gvozdenom žicom. Zato su devedesetih godina tako lako pretvoreni u centar emitovanja najstrašnijeg zla.
Ne sme se zanemariti činjenica, da su informativci i razni rukovodioci – komesari, samo jedan manji segment RTS-a, a veći programski, produkcijski i tehnički deo Radija i TV je nešto sasvim drugo. To mora da se razdvoji i označi, jer u stravičnoj noći bombardovanja, stradali su upravo tehničari i ljudi iz produkcije, a sledećih dana informativci su zlikovački kričali i svesno podmetnuli laž kako je stradalo šesnaest novinara!! U zaslepljenosti i samoopsednutosti, informativci klasifikuju čak i mrtve – mrtav novinar je mnogo jača i stravičnija vest od bilo kog drugog?! Bilo je potrebno više od mesec dana da se stvar razjasni, i da se objavi da su tragično stradali nevini i siromašni. Tada su mnogi u našoj Kući shvatili da su taoci komesara i informativaca i to je poslužilo kao zamajac da vaskrsne ugašeni sindikat NEZAVISNOST u RTS-u.
Meni je bila velika čast što su me baš ti ljudi, oni iz tog RTS-a, izabrali za predsednika Sindikata RTS NEZAVISNOST uoči oktobarskih događaja. Zbog toga ne dopuštam da se širi nova Sušina laž, kako naši snimatelji, 5. oktobra nisu smeli da promole nos iz nekakvog skloništa. Ona veoma dobro zna da u Informativnom programu ima dvorskih novinara i snimatelja, znači onih koji slikaju predsednike i ine glavnike, a ima i onih koji se bave mutnim poslovima. Na primer, postoje svedoci koji su videli novinara i snimatelja na zadatku, kako kobne noći čekaju u zasedi sam čin bombardovanja, neki tvrde da su i videli taj snimak ali on se ne nalazi u arhivi TV. Gde je? Drugo, 5. oktobra je na terenu bilo ekipa Informativnog programa, snimali su na sve strane, zumirali sva eksponirana lica po Beogradu i Srbiji, bili i kod nas, u Sindikatu, slikali naše dogovore oko gašenja ekrana, pravili krupne kadrove svakog od nas i odmah slali tamo gde treba, a kao reakcija su dolazili pismeni otkazi sa potpisom Milanovića. Snimali su nas i kad smo izašli pred Skupštinu, dok smo se obraćali masi, snimali su nas i u Košutnjaku i onda nestali, nestao je i taj snimljeni materijal?! Gde je taj materijal?
Kao predsednik NUNS-a Suša se zalagala za lustraciju u medijima od devedesetih pa naovamo. Kada je Sindikat Nezavisnost predložio da se lustracija odnosi i na neki raniji period, da se barem počne od osamdesetih godina, dakle, posle Titove smrti, tada su odjednom prestali razgovori na ovu temu. Zašto?
Suša me ubraja u „Slobine dalekovidnike“. Zašto? Što se mene i mog posla tiče, ja kao i u sva ranija vremena pišem drame, pišem priče, pišem za decu, snimam pristojne edukativne emisije i veoma sam ponosan na njih. Trag koji ostavljam za sobom je solidno delotvoran. Moje autorske emisije, i od pre deset i dvadeset godina, i danas se repriziraju.
Čast mi je što sam od ljudi sa kojima radim i sarađujem baš ja izabran za predsednika Sindikata Nezavisnost u prelomnom momentu.. Prošle godine, kada je došlo do promene Direkcije i počelo da se razmišlja o transformaciji u Javni servis, zamoljen sam od kolega da ponovo vodim Sindikat. Način na koji pregovaram i razgovaram sa Sušinim kolegom-informativcem, direktorom RTS-a je mučan ali nije za javnost, a još manje za tračeve i povlačenje po štampi, jer to što radim je u interesu zaposlenih. O tonu kojim mu se obraćam, da li je isti kao što je između Suše i mene ili nije, može njega da pita, valjda su ostali bar malo prisni. Može biti da dobije veoma zanimljiv i intrigantan odgovor.
A što se tiče otkaza, koji Suša čika od mene, o tome ne razmišljam dok god emisije radim isključivo po svojoj savesti, moći i umeću sa namerom da traju i da se repriziraju sledećih dvadeset godina.
Miodrag Zupanc
