ENNo, u Srbiji ćete teže opstati ako to ne radite bar nekoliko puta dnevno. To je u Srbiji toliko važno da nekada morate da dokazujete da je Zemlja okrugla samo zato što su nekoga zbog iste stvari juče ispljuvali. Javno, naravno, kako će drugačije u demokratskoj Srbiji.
Provincijalno-totalitarni manir intelektualke, novinarke, urednice Gordane Suše u odgovoru na pismo Danasu Miodraga Zupanca zaslužuje nekoliko stavova. Prvo, Suša još glasnije prećutkuje ulogu sindikata NEZAVISNOST u oslobađanju RTS 5. oktobra 2000. godine, nego što to radi u svom svečarskom tekstu na petu godišnjicu osvajanja slobode. Zupanc je za sve kriv, onako čet’rdesetosmaški. Te Zupanc nije iskopao dovoljno kubika na radnoj akciji, te stanuje u pogrešnoj ulici, te komšija mu radio za Nemce, a on nije prijavio, jednom rečju, narode, ne verujte Zupancu. A, Košutnjak, izvečeri, 5. oktobra 2000? Kome je Suša to veče verovala?
Drugo, pošto mi je dosta svakakvih zaboravnih oslobodilaca od svega i svačega, javno pozivam Gordanu Sušu da iznese na sto šta je VIN dao najnovijoj srpskoj slobodi, ja ću izneti šta je dao sindikat NEZAVISNOST, a onda da vidimo i šta je ko za to dobio, a šta izgubio. Onda će morati da se seti ne samo sindikata NEZAVISNOST 5. oktobra 2000. godine u Košutnjaku, nego i na mnogim drugim mestima gde ona nikada nije bila. Ovo važi i za neke druge „borce“ za slobodu novinarske profesije iz RTS, od 1990. do danas.
Nedavno sam čitao privatne beleške jednog antihitlerovskog aktiviste o svađama među nemačkim egzilantima u Parizu u godinama jačanja nacista. Ovo što radim liči mi na to. Ali, ponekada morate da platite i tu cenu da biste odbranili dostojanstvo institucije za koju odgovarate. Ja još uvek odgovaram za sindikat NEZAVISNOST.
Branislav Čanak predsednik UGS Nezavisnost
