[box align=’box-center’ id=’6198′]
Janković je, na panelu „Klizavi teren javne reči“, koji je održan u okviru konferencije Libertarijanskog kluba „Sloboda i reforme“, ocenio da se mediji i novinarstvo u Srbiji danas nalaze na velikoj prekretnici.
Novi medijski zakoni koji su usvojeni u avgustu ove godine doneli su nove šanse i nove mogućnosti za medije, ali isto tako postoje veliki izazovi, rekao je Janković. On je kao primer naveo proces privatizacije medija i ocenio da je jako dobro što država konačno izlazi iz vlasništva u medijima, ali je dodao da su u velikom broju medija, naročito na lokalnom nivou, koji bi trebalo da budu privatizovani, veoma zabrinuti.
Njihova zabrinutost proizilazi iz činjenice da nije dovoljno jasno kolike su nadležnosti tih institucija koje bi trebalo da su odgovorne za proces privatizacije, nisu dovoljno precizno definisane i razgraničene, rekao je on. Janković je rekao i da se u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije navodi da bi vlasnici i urednici medija trebalo posebno da obrate pažnju na poštovanje etičkih standarda u medijima, kao i da bi podrška Saveta za štampu u tom procesu bila od velikog značaja.
Poruka EK
Čini mi se da je to jasna poruka Evropske komisije da za stanje medijskih sloboda nisu odgovorni samo oni izvan novinarske profesije, koji bi te medijske slobode da guše, već da to itekako zavisi i od profesionalnosti samih novinara i od načina na koji oni rade svoj posao, rekao je on.
Advokat Slobodan Kremenjak rekao je da je najvažnije u medijskim zakonima što insistiraju na doslednom poštovanju pravila o kontroli državne pomoći medijima i
transparentnosti državne pomoći. On je rekao da ako se pogledaju redovni finansijski izveštaji bilo koje medijske kuće u Srbiji na prste jedne ruke mogu da se izbroje mediji koji posluju pozitivno. Imamo obilje medija koji su u minusu i koji, više ili manje, svi zavise ili od nekakvog bogatog sponzora ili, u velikom broju slučajeva od državne pomoći, rekao je on i dodao da ta državna pomoć do sada nije dodeljivana transparentno. Kremenjak je rekao da ukoliko se medijski zakoni budu implementirali onako kako su napisani moći će u svakom trenutku na zvaničnim registrima da se vidi koliko je neki mediji dobio novca od države i od kog državnog organa.
Način na koji se mediji kontrolišu je novac i to novac iz edvertajzmenta. Taj sistem nije nov, on je bio u funkciji i kod prethodnih vlada, rekao je direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije Branko Čečen. On je podsetio da je Slobodan Georgijev napisao fantastično istraživanje za koje je dobio i nagradu o tome kako to radi ova Vlada. Ta se stvar nije promenila i ne verujem da će da se promeni sve dok je situacija takva da mediji budu na takav način i tako direktno ucenjeni, rekao je Čečen.
Novinar BIRN Slobodan Georgijev rekao je da je u ovakvom kontekstu sumanuto govoriti o pravom istraživačkom novinarstvu u Srbiji zato što je to mnogo opasno.
On je rekao da u uređenim društvima postoji neka vrsta razumevanja za ono što novinari rade. Kada to ne postoji, kao što ne postoji u Srbiji, vi ste onda špijun, rekao je Georgijev.
Novinar i autor emisije „Utisak nedelje“ Olja Bećković rekla je da nije ni u kakvom sporu sa B92. Ne vodim spor ni sa B92, ni sa izvesnim privatnim vlasnikom. Ja ohrabrujem i B92 i privatnog vlasnika da se odupru privatnom vlasniku i B92 i njegovom i svih naših života, rekla Bećković, ocenjujući da je tu suština problema.
Tako da mi se ciničnim čine sva pitanja – da li imate neki plan, na koju ćete sad televiziju, kao šatro ima i nekih drugih televizija. Ne, ima jedan privatni vlasnik, zaključila je Bećković.
