[box align=’box-left’ id=’6514′]
Da li će ubuduće saobraćajna policija pisati kazne novinarima koji, prema njihovoj proceni, pišu afirmativno o nasilničkoj vožnji? Da li će vlasnici medija plaćati drakonske kazne (od 100.000 do 800.000 dinara) ako neko proceni da su „promovisali” bahate vozače koji krše propise? Da li će novinar smeti nekažnjeno da napiše vest o ministru koji se vozi brzinom od 200 kilometara na čas?
Ovo su samo neka od pitanja koja se nameću svakome ko pročita Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o bezbednosti u saobraćaju o kojem radna grupa raspravlja već nekoliko nedelja. Ovaj dokument poslat je na uvid novinarskim udruženjima, Ministarstvu kulture i informisanja i Regulatornom telu za elektronske medije (nekadašnji RRA).
Nacrt zabranjuje promovisanje nebezbednog ponašanja u saobraćaju, ali dozvoljava izveštavanje o tome – ako se ono predstavlja kao zabranjeno, nebezbedno i nepoželjno. E sad, ako se u novinama objavi da je neko kažnjen, jer je autoputem vozio 230 kilometara na sat i da je to najveća brzina zbog koje je neko kažnjen, da li se to može okvalifikovati kao promovisanje bezobzirne vožnje? Da li će to kod nekoga pobuditi motivaciju da „sruši” rekord? Nije jasno ko će odlučivati o tome da je takvo izveštavanje promocija opasnih manira za volanom.
– Zašto bi se neko u prekršajnom postupku bavio novinarskim poslom i ugrožavao slobodu medija. Postoji Zakon o informisanju i novinarski kodeks koji zabranjuje promovisanje nasilja, propisuje poštovanje pretpostavke nevinosti, zaštitu maloletnika, propisuje novinarsku pažnju. Regulatorno telo za elektronske medije ima pravilnik koji govori o postupanju emitera. Pravila su jasna i već definisana – ističe Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije.
On se pita zašto stručnjaci za saobraćaj kao primer loše novinarske prakse navode pisanje o ministru koji je vozio 200 kilometara na čas, kada je to primer dobrog izveštavanja javnosti o načinu ponašanja ljudi na vlasti.
Dragan Janjić, potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara, ne vidi na koji način će odredbe koje se tiču informisanja javnosti u novom nacrtu zakonskog predloga doprineti većoj bezbednosti u saobraćaju. Ipak, mogle bi ugroziti medijske slobode.
– Nacrt zakona je veoma nespretno skrojen i otišao je u pogrešnom pravcu. Mediji izveštavaju o onome što se dešava, što vide na ulicama. Ne znam zašto bi ih neko kažnjavao zbog toga. Nažalost, u toku izveštavanja često krše novinarski kodeks, odlazeći previše u detalje, ali o tome ne mogu da sude policijski službenici ili pripadnici Ministarstva saobraćaja – kaže naš sagovornik.
Goran Karadžić, predsednik Regulatornog tela za elektronske komunikacije, nije želeo da komentariše nacrt novog zakona, ističući da je ovaj dokument još u pripremi.
– Dobili smo poziv od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da se pridružimo sastanku radne grupe koja priprema nove zakonske odredbe. Sastanak je zakazan za sledeću sredu i tada ćemo izneti naše mišljenje o ovoj temi – izjavio je Karadžić za naš list.
Zorana Mihajlović, ministarska građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, juče je, kako prenosi Beta, izjavila da će Saša Mirković, državni sekretar uMinistarstvu kulture i informisanja, biti koordinator izmene člana zakona kojije vezan za informisanje medija o bezbednosti u saobraćaju. Mirković juče nije bio dostupan za komentar.
– Ovaj član zakona mora da postoji, a očekujem da Mirković iskoordinira sa medijima njegovu sadržinu. Izmenama i dopunama zakona ne guši se i ne ograničava sloboda medija. Mediji treba da pišu o nasilnoj vožnji, ali moraju da kažu da to nije dobro, da je protivzakonito i da utiče na bezbednost ljudi. Ne želim da jednu dobru ideju i važnu stvar za bezbednost mladih u saobraćaju stavim sa strane, a da počnu da izlaze priče da neko vrši cenzuru medija – izjavila je Mihajlovićeva juče u Nišu.
