I ni dlaka s glave mu nije falila, iako je kršio pravila profesije i zakone (dve države); o pristojnosti i ljudskosti da ne govorimo. Zato je i ponovio recept, ali kad mu se na tapetu našla hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, D.J.V. je morao da zakoči, pospe se pepelom i obznani ličnu grešku. Navodno, do sada pouzdan izvor iz obaveštajnih krugova “uvalio” mu falsifikat, a on nije dovoljno proveravao! Šta? Da li je raspon kukova identičan?
Zbog razmera afere oglasilo se inače ćutljivo Ministarstvo kulture i informisanja, pa će epilog biti na sudu. Zakon o javnom informisanju i medijima kaže da za širenje pornografije Vučićević može biti kažnjen sa 50-150 hiljada dinara. Za odštetu, građanka K. G. K. moraće na parnicu. Doduše, možda tužilaštvo stisne petlju pa najavljenu prekršajnu prijavu protiv Informera proširi i drugim deliktima, kao što su uvreda strane državnice, saradnja sa obaveštajnim službama, curenje informacija…
Osim diplomatskog skandala, porno afera Informer izbacila je na površinu i medijski gnoj, razgolitila ovdašnju scenu; došla je kao kec na deset tabloidima koji su u podugom ratu sa bratskim Informerom, pa se odjednom iščuđavaju nad uređivačkom politikom koja se oslanja na pornografiju. Ti moralni čistunci zaboravljaju da i sami ženu prikazuju kao seksualni objekt, ne libeći se obijanja kućnih filmoteka i – falsifikata, zavlače objektive pod suknje estradnih zvezda i političarki, ponekad i obična smrtnica dobro dođe ako ima dobre mere. A ni muškarci nisu pošteđeni seksulanog izrabljivanja, kao u slučaju glumca Gorana Jevtića. “Narod to voli”, mantra je kojom zagađuju javni prostor. Ista uređivačka koncepcija ovladala je i malim ekranima. Sve vlasti odreda tolerišu ih, pa i podstiču, jer tabloidi nisu obična pornografija već duboko politička, đavolje sluge koje po potrebi vedre i oblače, oblače i svlače.
Između fotografija raskrečenih “informerki” i “kurirki”, praćenih idiotskim diskriminatornim komentarima, oni “narodu koji to voli” šalju poruke s vrha, pa ih duhovitiji deo javnosti naziva službenim glasnicima.
Malo ko, međutim, obraća pažnju na upozorenja da ta simbioza vodi potpunom urušavanju novinarstva, s jedne strane, i zaglupljivanju i manipulaciji javnosti, sa druge. Ako se vratimo na povod, uočićemo da su retki oni koji govore o medijskoj diskriminaciji žena, zaštiti privatnosti i časnim sredstvima novinarske profesije. Većinu kao da brine samo to što su fotografije lažne. Podrazumeva se, valjda, da su žene koje se bave javnim poslom kurve, posebno ako su iz drugog tabora, plemena, naroda, pa ih valja tako i prikazati.
Malo koga čudi to što jedan od najuticajnijih medija koristi usluge obaveštajcima, pa još to ističe kao argument u svoju odbranu, a niko da zapita koliko su pouzdane ostale informacije Informera i inih informera ako se ovakva bomba ispostavi kao greška? Ili je svima jasno da nije greška, već namera koja je negde usput izgubila svrhu, pa je D.J.V. samo javno preuzeo greh.
