[box align=’box-center’ id=’6772′]
Kako navode u toj organizaciji, aktuelna regulativa je nepotpuna i nedosledna jer se, na primer, za oglašavanje državnih organa na TV i radio stanicama ne sprovode javne nabavke, a za oglase u štampi i bilborde se sprovode.
Takođe, nema pravila koja bi obezbedila da kampanje državnih organa budu svrsishodne, a političko oglašavanje van kampanje zabranjeno jesamo u elektronskim medijima.
„Neki od tih problema bi mogli da se reše kroz Zakon o oglašavanju. U svakom slučaju, njegovo donošenje je prilika da se o svim ovim problemima povede diskusija i da se pronađe najbolje normativno rešenje“, ističe „Transparentnost“.
Medijska strategija iz 2011. predviđa kao pomoć medijima da se oglašavanje državnih organa vrši bez posredničkih agencija, ali dosada ništa nije urađeno po tom pitanju, dodaje se u saopštenju zajavnost.
Loša strana aktuelnog Nacrta je to što za oglašavanje državnih organa i političkih subjekata ne bi važila opšta pravila koja važe za komercijalno oglašavanje, kao što su zabrana diskriminacije, izazivanja mržnje, zloupotreba odnosa zavisnosti, nepristojne poruke, izazivanje straha i agresivnosti kod maloletnika, kao i zabrana diskriminacije oglašivača od strane medija, navodi TS.
„Transparentnost“ dodaje da je takođe podržala predloge koje je uvezi sa ovim zakonom uputila Asocijacija nezavisnih medija (ANEM).
