[box align=’box-left’ id=’6964′]
Posebno nije dobro da se pitanje odgovornosti za kršenje zakona od strane nadležnih „gura pod tepih“, minimizira i u javnosti o njemu stvara pogrešna slika, navodi se u saopštenju.
Poverenik ocenjuje da bi za realno sagledavanje odnosa države prema stanju u oblasti zaštite podataka o ličnosti bilo korisno.
Bilo bi veoma ilustrativno da Ministarstvo pravde ili drugi nadležni organi objave, na primer, podatke o tome koliko lica je za šest godina, koliko je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u primeni, pravnosnažno osuđeno za krivično delo iz člana 146 Krivičnog zakona ili neko drugo krivično delo u vezi sa nezakonitom obradom podataka o ličnosti, odnosno da li je uopšte neko osuđen.
Ne samo da je primere odgovornosti teško, gotovo nemoguće pronaći, nego su uznemiravajuće nedavne izjave pojedinih predstavnika pojedinih tužilaštava o „nemogućnosti“ da se neke krivične prijave „pronađu u elektronskoj bazi“ jer ukazuju na mogućnost nestanka, gubitka predmeta, što se ne bi smelo događati.
Poverenik je saopštio da bi objavljivanje relevantnih podataka potvrdilo veliki raskorak između „kaznene politike“ i potreba i realnog stanja koje je opterećeno mnoštvom problema i ozbiljnih, teških povreda zakona i prava na zaštitu podataka o ličnosti, uključujući i kompromitacije ogromnih baza ličnih podataka koje su bile pod kontrolom državnih organa.
Zabrinjavajuće je da i u oblasti slobode pristupa informacijama nadležno ministarstvo, sada Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nastavlja s praksom koju je tri godine upražnjavalo Ministarstvo pravde da uopšte ne pokrećući prekršajne postupke protiv prekršilaca zakona, navedeno je u saopštenju.
Posebno je neumesno da takvu praksu Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave objašnjava „razlikama u tumačenju zakona“.
Jasne i nedvosmislene odredbe članova 46, 47 i 48 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kojima su utvrđeni kažnjivi prekršaji isključuju mogućnost različitog tumačenja i Ministarstvo, po zakonu nadležno za sprovođenje nadzora, ima, u okviru funkcije obavezu da pokreće prekršajne postupke protiv onih koji prekršaje čine.
Iz godine u godinu počine se hiljade prekršaja, a o stotinama njih, onih najdrastičnijh, najflagrantnijih slučajeva (u kojima je najčešće počinjeno po nekoliko prekršaja), iako to nije obaveza Poverenika, on je obaveštavao nadležno ministarstvo, navodi se u sapštenju.
I kad u poslednjih 10 meseci Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Poverenik dostavi 271 takav predmet, a Ministarstvo pokrene samo četiri postupka, toj činjenici je svaki komentar suvišan, navedeno je u Šabićevom saopštenju.
