Hejteri

[box align=’box-left’ id=’7036′]

 Politička mržnja ovde nije nova pojava. Mene je više porazila reakcija nekih novinara. Pre svega mislim na kolege iz NUNS-a, udruženja koje odskora neumorno traga za diktaturom i cenzurom, ali je zato usvajanje skandaloznog medijskog zakona, u režiji svojih političkih prijatelja, svojevremeno dočekalo rečima da je „batina iz raja izašla”. Ovog je puta NUNS iskoristio nenamernu grešku novinske agencije Beta i propuste na internet sajtovima nekoliko redakcija da konstruiše tezu kako su srpski mediji planski upregnuti da promovišu „pojedine ministre” uz pomoć „smišljenih scenarija” i „unapred sročenih saopštenja”. 

Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović uveren je da svi dele njegov utisak da nije reč o grešci i pogrešno prenetoj izjavi, „već je vest o uspešnom spasavanju bebe unapred smišljena i plasirana”. List „Politika” je jedan od onih koji su u petak uveče na sajtu preneli netačnu „Betinu” vest. I „Beta” i „Politika” su čitaocima pružili izvinjenje i objašnjenje zbog propusta. Teoretičare zavere, urednike opskurnih sajtova i hejtere po društvenim mrežama to nije sprečilo da u toj vesti nađu „dokaz” cenzure i diktature koje tobož drmaju Srbiju. Ne vredi raspravljati sa ljudima koji su u stanju da tvrde da je „Politika” naumila da prevari naciju i prikrije smrt bebe i njenih pratilaca kako bi uzdigla ovog ili onog ministra. Ali ne mogu da krijem ozlojeđenost zbog sličnih izjava kolega, profesionalnih novinara. Poštenije bi bilo da se otvoreno bore na političkoj sceni. Da svoju političku netrpeljivost ne proglašavaju etičkim standardom u novinarstvu. Da se ne presvlače u borce za slobodu medija kad bez dokaza sumnjiče sve koji ne dele njihove političke strahove i partikularne interese.