EN– Deobni bilans RTS jedan je od preduslova za stvaranje javnog servisa. U stvari, Zakonom o radiodifuziji predviđena su dva javna servisa – Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine. Koncept dva javna servisa predstavlja presedan, ali to je bio način da se odgovori na specifičnu etničku i kulturnu strukturu Vojvodine. Nedavnom izmenom Zakona o radiodifuziji određen je krajnji rok – 31. mart 2006. – za realizaciju deobnog bilansa između RTV Beograd i RTV Novi Sad. Poslovi oko donošenja deobnog bilansa su u nadležnosti Vlade Srbije, a Izvršno veće AP Vojvodine je odredilo tri člana koji će, zajedno sa tri člana koje je delegirala Vlada i sa tri člana delegiranih od RTS, izraditi deobni bilans. Na žalost, rad Komisije za deobni bilans još nije ni počeo, a mislim da, jednostavno, nema mesta nekim novim odlaganjima i promenama rokova.
Ono što će možda biti problematično jeste „deobni bilans“ pretplate u ovom prelaznom periodu. Naime, izmenama Zakona o radiodifuziji, RTS je postao korisnik pretplate do konstituisanje javnih servisa. Raspodela sredstava u okviru RTS je 81,4 odsto za RTV Beograd a 18,6 odsto za RTV Novi Sad, dok je Zakonom o radiodifuziji predviđeno da vojvođanski Javni servis koristi 70 procenata pretplate prikupljene na teritoriji Vojvodine, što je daleko povoljnije. Smatramo da „model 70 odsto“ treba da se primenjuje od samog početka prikupljanja TV pretplate.
– Kakav je status pokrajinskih glasila na jezicima manjina i da li imaju podršku Izvršnog veća Vojvodine?
– Sredinom 2004. Skupština AP Vojvodine donela je odluku o prenošenju osnivačkih prava listova na jezicima nacionalnih manjina nacionalnim savetima. Time je vojvođanska administracija učinila prvi, i rekao bih hrabar, korak u procesu deetatizacije medija. S druge strane, nacionalni saveti su, pored osnivačkih prava, preuzeli i veliku odgovornost za funkcionisanje ovih listova. Neki nacionalni saveti su prožeti personalnim sukobima što se odražava i na stanje u redakcijama novina, ali imam utisak da se i to polako smiruje. Mnogo značajniji problem je nizak ekonomski potencijal tih novina i činjenica da ne mogu sami da opstanu na medijskom tržištu, izuzev možda Mađar soa. Imajući to u vidu, pokrajinsko Izvršno veće i dalje pruža značajnu podršku i finansira 17 listova na jezicima manjina. Čak 65 odsto budžeta Sekretarijata za informacije koristi se za podršku tim glasilima. Svake godine se poboljšavaju uslovi i širi broj novina, tako smo ove godine pomogli i početak izlaženja listova na ukrajinskom i bunjevačkom jeziku, kao i dečiji časopis na romskom. Mislim da je Vojvodina u ovoj oblasti dostigla zaista visoke standarde.
– Dokle se stiglo sa dodeljivanjem TV frekvencija?
– To je pitanje za republički Savet za radiodifuziju. Pored formiranja javnih servisa, dodela frekvencija je drugi ključni korak u uređivanju radiodifuznog prostora. Koliko sam upoznat, posao na izradi frekventnog plana je praktično pri kraju i nadam se da će se uskoro objaviti konkurs. Treba očekivati izvesne probleme u Vojvodini koji su rezultat specifične konfiguracije terena, kao i činjenice da će se na teritoriji Pokrajine javni servisi emitovati na četiri kanala. To će verovatno uticati na mogućnost dodeljivanja pokrajinskih komercijalnih frekvencija. Pored uređenja frekvencija, od izuzetne je važnosti utvrđivanje (i kasnije praćenje) tehničkih, programskih i etičkih standarda u proizvodnji i emitovanju programa.
– Da li je počela privatizacija lokalnih medija u Vojvodini?
– Osim Sremskih novina koje su privatizovane i nekoliko opštinskih listova za koje je Izvršno veće dalo saglasnost za privatizaciju, sve ostalo praktično stoji. Rokovi se polako približavaju i apelujem i na lokalne samouprave da se aktivnije uključe u rešavanje problema deetatizacije i privatizacije opštinskih glasila. Lokalni elektronski mediji predstavljaju daleko teži problem jer je teško očekivati da će se neko odvažiti za ulaganje u medije koji još nemaju dozvole i regularne frekvencije. Takođe, problem će biti i sa lokalnim elektronskim medijima koji imaju redakcije na jezicima manjina. Mislim da je važno i da se Agencija za privatizaciju više angažuje u objašnjavanju propozicija privatizacije.
– Da li pomažete medije u Vojvodini?
– Pored pomoći novinama koje izlaze na jezicima nacionalnih manjina, postoji nekoliko programa podrške medijima u Vojvodini. Mislimo da je to još uvek potrebno. Jednom ili dva puta godišnje Sekretarijat za informacije objavljuje konkurs za dodelu sredstava lokalnim i regionalnim elektronskim i štampanim medijima. Cilj konkursa jeste da se lokalnim privatnim i javnim medijima omogući da u tranzicionom periodu opstanu i očuvaju pre svega informativne programe. Predloge za dodelu sredstava donosi posebna komisija u kojoj sede i predstavnici oba novinarska udruženja.
