EN
[box align=’box-center’ id=’7738′]
Apel Milene Dravić objavili smo u vikend izdanju, ali vredi ga ponoviti. „Medijski linč koji se dogodio u danima koji su iza nas, a događa se i u ovim trenucima, primorao me da kao supruga Dragana Nikolića, umetnika, glumca, da kao Beograđanka i kao umetnik, postavim pitanje vlasnicima, urednicima, novinarima listova i internet portalima.
Poznato je da je u prošlim vremenima (postoji dokumentacija) Srbija jedina zemlja koja je streljala, u ogromnom broju, svoje glumce, nevine ljude. Užasne stvari su se dogodile. Da li su ovi ljudi koji nama dvoma čine ovoliko zlo potomci tih streljačkih vodova? Razapinjanje mog bolesnog muža i mene, potpuno same u ovom bezumlju, sigurno je početak jedne velike tragedije za našu kulturu, umetnost. Dragi umetnici, drage kolege, podsećam vas, danas smo mi, a sutra svi Vi“. Kratko i jasno. Da li će apel uroditi plodom?
Čini se da su dotični mediji ovih dana ostavili na miru ovaj verovatno najpoznatiji glumački bračni par Srbije i bivše Jugoslavije.
Međutim, postoji opasnost da ih se opet „sete“ i „dohvate“.
Milena Dravić i Dragan Nikolić su ne samo veliki glumci već i institucije ovdašnje umetnosti i najblaže rečeno nisu zaslužili linč kojem ih je deo medija izložio. Njihov „slučaj“ pokreće brojna pitanja.
Da li će se i kako mediji Srbije izvući iz blata u kome godinama tonu? Pošto su mediji slika društva, ima li nade da se Srbija izvuče iz sveopšte „tabloidizacije“? Kolika je odgovornost novinara i medija? Gde su granice slobode izražavanja i prava na privatnost?
Posmatrano sa teorijskog aspekta, Kodeksa novinara Srbije, stvar je jasna.
U Kodeksu piše: „Novinar poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima piše“. Pravo na privatnost je suženo kod javnih ličnosti, ali to ne znači da novinari mogu da blate i linčuju poznate, pogotovo ako se razbole ili dožive neku nesreću.
„U izveštavanju o događajima koji uključuju lični bol i šok, novinar je dužan da svoja pitanja prilagodi tako da odražavaju duh saosećanja i diskrecije“, piše takođe u Kodeksu.
Bio Dragan Nikolić ili neko drugi u pitanju, poznata ili nepoznata osoba, o bolestima, nesrećama, tragedijama, zločinima ne piše se bez dužne pažnje i obzira.
Lešinarenje nije novinarstvo, a borba za prodaju, tiraž, gledanost ne može da bude opravdanje. Da li ljudi zaista „umiru od želje“ da svakodnevno gledaju, slušaju i čitaju o ljubavima, svađama, tučama poznatih i nepoznatih? Ne možemo par dana bez zadnjice ili prednjice starleta egzotičnih imena i nadimaka? I to nam je malo, pa ćemo veličine kao što su Milena i Dragan da vučemo po blatu?
Pre će biti da mediji i oni koji stoje iza njih forsiranjem takvih sadržaja i podilaženju niskim ljudskim strastima, utiču na formiranje takve publike. To je dilema tipa šta je starije kokoška ili jaje? Da li su mediji (tačnije većina) ovakvi zato što to publika želi, ili je publika ovakva zato što su mediji (opet većina) takvi?
Ili nema potrebe za filozofiranjem. Neka svaki novinar, medij, čitalac, gledalac, odluči kako će da radi i šta će da kupuje, čita, gleda. Na jednoj strani će onda biti oni koji su za „tabloidizaciju“, a drugi za odgovorniji rad i pristup.
Prvi će verovatno biti brojniji i bogatiji, a mi, drugi, zadovoljićemo se čistim obrazom. No, vi, prvi, bogatiji, brojniji, bezobzirniji… ne morate u svoje kolo da uvlačite one koji tamo ne pripadaju. Nisu Milena i Dragan Stanija i Soraja.
