ENPo predloženoj izmeni pravna lica, vlasnici radio i televizijskih prijemnika ne bi plaćala pretplatu na svakih 20 zaposlenih, kako sada stoji u Zakonu, već bi se nadoknada utvrđivala po broju prijemnika u posedu pravnih lica. U saopštenju RTS se navodi da do usvajanja predložene izmene zakona, RTS neće primenjivati kriterijum broja zaposlenih. „Sva pravna lica treba da plaćaju pretplatu po broju radio i televizijskih prijemnika čiji su vlasnici.“
List Danas je proteklih dana pisao da su privatna lica dobila račune za plaćanje RTV pretplate za oktobar, iako je bilo najavljeno da će se ona vršiti od novembra. Računi nisu bili uz račune za električnu energiju, kako je bilo najavljeno, već samostalno, na luksuzno opremljenom obrascu. Dodatnu zabunu je izazvala činjenica da je račun za pretplatu mnogo veći od najavljenih 300 dinara, jer preduzeća nisu znala za tačku 81. Zakona o radiodifuziji gde se navodi da firma na svakog dvadesetog radnika plaća jednu pretplatu. Tako su velika preduzeća koja su dobila račune od nekoliko desetina hiljada dinara najavila da će tražiti da se izuzmu iz ovakve vrste naplate i da se plaća pretplata na stvarni broj televizora „jer rudari u kopovima ne gledaju TV“. Prema nekim procenama samo od javnih preduzeća država će mesečno ubrati više od dva miliona dinara.
Profesor komunikologije na FPN i bivši član Saveta za radiodifuziju Miroljub Radojković ukazuje da naplata RTV pretplate od javnih i drugih preduzeća nije u skladu sa evropskim rešenjima. Radojković, koji je učestvovao u pisanju Zakona o radiodifuziji, ne seća se ove odredbe, a za Danas kaže da je pogrešan argument firmi da, recimo, rudari i livci nemaju uslove da gledaju televiziju.
– Evropska zakonodavstva, u naplati takse za finansiranje javnog servisa, predviđaju da sem građana to čine ustanove gde se gleda televizija. Zavisno od situacije, reč je o hotelima, motelima, bolnicama, staračkim domovima, čak školama, gde je kriterujum za plaćanje broj soba koje imaju prijemnike. U našem slučaju, pogrešan je argument da neko po prirodi posla ne može da na radnom mestu prati radio i televizijski program, ali je primedba osnovana. Ona se odnosi na diskriminaciju, a to je da neko ko je zaposlen plaća pretplatu kao privatno lice na prijemnik u domaćinstvu, i još mora da plaća dvadesti deo kao zaposleni. Znači da mu se na poslu odbija od plate kao zaposlenom još dvadeseti deo pretplate – objašnjava Radojković.
Naš sagovornik ocenjuje da ovakvo zakonsko rešenje u Srbiji predstavlja „izlaz da se namaknu sredstva za javni servis, jer se očekuje mali odziv, odnosno da će deo građana odbiti da plaća pretplatu na prijemnik u domaćinstvu“.
Upitan kako situacija sa dvostrukim plaćanjem pretplate – kod kuće i na poslu – može da se reši, Radojković odgovara da bi trebalo amandmanom promeniti sporni deo Zakona o radiodifuziji. „Pretplata građana na javni servis je nažalost osnovni i legitimni izvor prihoda, ali je istovremeno i njegova najslabija karika“, upozorava naš sagovornik dodajući da to predstavlja poseban problem u zemljama koje nisu bogate, kao što je naša.
J. L. – M. M.
