EN
U danas objavljenom izveštaju „Teška profesija – napadi na medije na Zapadnom Balkanu“, HRW poziva Evropsku uniju (EU) da poštovanje slobode medija postavi kao ključni uslov u pristupnim pregovorima sa Srbijom, Crnom Gorom, BiH i Kosovom.
Institucije EU i zemalja članica, ali i OEBS i Savet Evrope, njihovi organi i zemlje članice, treba da iskoriste svaku priliku da od vlasti Srbije, Crne Gore, BiH i Kosova zahtevaju da smesta prekinu svako zastrašivanje i uznemiravanje novinara i medija i da preduzmu odgovarajuće korake kako bi unapredili istrage i priveli počinioce pravdi, navodi se u ključnim preporukama izveštaja HRW.
Zemlje Zapadnog Balkana nalaze se u različitim fazama evrointegracija, ali za članstvo u EU svaka mora da ispuni određene kriterijume uključujući i poštovanje slobode izražavanja.
„Ako je EU ozbiljna u pogledu poštovanja sopstvenih kriterijuma za članstvo u pregovorima sa Srbijom, Crnom Gorom, BiH i Kosovom, poštovanje slobode medija treba da postavi kao prioritet“, izjavila je autorka izveštaja Lidija Gal.
[box align=’box-center’ id=’8191′]
Uz ocenu da neprijateljsko okruženje direktno utiče na sposobnost kritičkog i nezavisnog izveštavanja, ključnog za svako demokratsko društvo, HRW u izveštaju detaljno opisuje slučajeve fizičkih napada na novinare, zastrašivanja, pretnji, uključujući i pretnje smrću, kao i krivični progon i kampanje klevetanja kojima su izloženi novinari u Srbiji, Crnoj Gori, BiH i na Kosovu.
Izveštaj se zasniva na intervjuima sa 86 novinara, urednika i vlasnika medija iz BiH, Crne Gore, Srbije i sa Kosova koji su, najčešće, izveštavali o osetljivim pitanjima kao što su ratni zločini i korupcija ili su kritikovali vlast. HRW je takođe opisao nekoliko slučajeva sajber napada na onlajn medije koji su kritički pisali o vlasti, uz ocenu da vlasti nisu na odgovarajući način istražile ni procesuirale nijedan od tih slučajeva. „Zemlje Zapadnog Balkana već dve decenije na sav glas govore o napredovanju ka demokratiji, ali zastrašivanja i napadi na novinare guše tu demokratiju“, rekla je Gal.
HRW u izveštaju ističe da vlasti u zemljama Zapadnog Balkana imaju obavezu da štite novinare i da im obezbede sigurno okruženje u kojem mogu slobodno da izveštavaju bez uplitanja vlasti. To je posebno važno za region kakav je Zapadni Balkan gde su mediji, u nedavnim ratovima, korišćeni kao propagandno oružje u rukama vlasti, dodaje se.
HRW iznosi i obrazac po kome u BiH, Crnoj Gori i Srbiji najviši državni zvaničnici, među kojima su, kako se dodaje, i crnogorski premijer Milo Đukanović i predsednik RS Milorad Dodik, izlažu novinare krivičnom progonu tužeći ih za klevetu pred sudovima. Ti procesi čini se predstavljaju pokušaj finansijskog kažnjavanja kritički orijentisanih medija i odvođenja novinara na sud umesto da rade svoj posao, naveo je HRW.
Nezavisni mediji i novinari često su izloženi kampanji klevetanja u medijima bliskim vlasti u tekstovima u kojima ih nazivaju izdajnicima ili ponižavajućim karikaturama, a u nekoliko slučajeva o ženama novinarima pisano je na vulgaran i uvredljiv način.
U nekim slučajevima u kampanjama protiv novinara učestvuju i najviši državni zvaničnici, piše HRW i dodaje da su crnogorski premijer Đukanović i premijer Srbije Aleksdnadar Vučić javno optuživali novinare da rade rade u stranom interesu.
Kao primer političkog uplitanja u rad medija u Srbiji navodi se i slučaj novinarke Olje Bećković koja je rekla da je prestanak emitovanja njene emisije Uisak nedelje rezultat političkog uplitanja u koje je umešan premijer Vučić . HRW takođe navodi da je u januaru ove godine Vučić javno kritikovao Balkansku istraživačku mrežu (BIRN) zbog istraživačkohg teksta koji ukazuje na moguću korupciju u Elektroprivredi Srbije.
