ENИако је у току почетак приватизације десетак медија у Србији, то није довољно, а спорост и инерција у овом послу показују да има и отпора. Локални медији се споро приватизују, између осталог, и зато што нема политичке воље да се ствари убрзају, јер локалне власти настоје што дуже да задрже медије под својом контролом и утицајем.
Зато је на јучерашњем округлом столу о приватизацији медија у Србији, који је организовала америчка организација „Ајрекс”, констатовано да се мало шта променило у последњих девет месеци од када је одржан сличан скуп о овој теми.
Драган Босиљкић, шеф пројекта у Агенцији за приватизацију, приметио је да је приватизација медија у основи више друштвено него привредно питање. Од јуна, када је донет нови правилник за приватизацију локалних медија који су у власништву државе, Агенција је започела припреме за те поступке. Пошто не постоји званични медијски регистар, рачуна се да је у питању око 140 гласила. Од тог броја, 14 су локални листови, а у 23 случаја – листови у саставу мешовитих предузећа.
Рок за приватизацију штампаних гласила је 23. април наредне године, па се прва аукцијска продаја очекује крајем децембра и то за „Суботичке новине”. За приватизацију електронских медија рок је крај 2007. године, али Босиљкић сматра да ће већина бити приватизована до краја 2006. године. Он је најавио да ће у купопродајне уговоре бити унете посебне гаранције да купци могу бити они којима је новинско-издавачка делатност претежна.
У приватизацији постоје и препреке, рекао је Босиљкић, рецимо, техничке, јер су нека гласила саставни делови мешовитих предузећа па се пре приватизације морају издвојити, регистровати и тек онда приватизовати. Опструкција локалних самоуправа постоји, али – каже Босиљкић – не може се издвојити посебно ниједна политичка опција, већ власт као таква. Психолошке препреке су приметне код запослених у тим медијима који страхују да ли ће задржати радна места, али и од тога каква ће бити будућа уређивачка политика.
Апсолутне заштите од нежељених купаца нема, рекао је адвокат Небојша Самарџић. Док за куповину електронских медија постоје знатно прецизнији услови које будући власник мора да испуни, то није случај и са штампаним медијима. Зато се врло лако може десити да у приватизацији учествују и они којима није циљ да добију у посед озбиљан медиј.
Мајкл Полт, амерички амбасадор у СЦГ, који је учествовао на јучерашњем скупу, приметио је да, без обзира на законске рокове, приватизација мора да се одвија брже и без оклевања, а својеврсна помоћ је и недавно објављен Водич за приватизацију медија. Србија, као демократско друштво, спрема се за приступање европским интеграцијама а то не иде заједно са медијима који су под политичким утицајима какви су постојали у прошлости. Међутим, амбасадор Полт је подсетио да слобода медија подразумева и одговорност за објављене садржаје, а не пропагирање ове или оне политичке опције без провере чињеница.
Сумирајући досадашњи биланс, рекао је да су потребни прописи за приватизацију донети, да је Агенција за приватизацију спремна да се лати свог дела посла, као и да се може рачунати на помоћ међународне заједнице, тако да више нема времена за оклевање и одуговлачење са овим процесима.
Сличне оцене су се могле чути и од Дагласа Вејка, заменика шефа Мисије ОЕБС-а у СЦГ, који је изразио жаљење што Закон о радиодифузији није у потпуности примењен, као и због тога што је приватизација локалних медија у застоју. Он је апеловао на домаће власти да не пролонгирају ове процесе. Већина локалних гласила је у лошој материјалној ситуацији и приватизација ће их суочити с тржишном утакмицом и тек ослобођени државног патроната могу постати истински јавни сервиси. Професионализам и независност медија, што је један од кључних услова за приступ ЕУ, не могу се развијати уколико су под контролом власти, приметио је Вејк. Ваља, међутим, бити свестан отпора политичара, како оних на врху, тако и оних на локалном нивоу. И он је, као и његов претходник, подсетио да не треба чекати крајњи рок већ да треба одмах приступити послу.
