Tv apa­rat za­šti­ćen u sta­nu

Za­kon o ra­di­o­di­fu­zi­ji ka­ko da „usta­no­va jav­nog ra­di­o­di­fu­znog ser­vi­sa ne mo­že vr­ši­ti kon­tro­lu po­se­do­va­nja pri­jem­ni­ka na na­čin ko­jim bi se ugro­zi­la ustav­na pra­va gra­đa­na“, RTS-u on­da osta­je da tra­ži ne­ki dru­gi „re­cept“ do­ka­zi­va­nja.
Oni­ma ko­ji bu­du ko­ri­sti­li pra­vo da od­ja­ve ra­dio ili te­le­vi­zor, RTS će mo­ra­ti, sko­ro, da ve­ru­je na reč. Jer, za­ko­nom je pred­vi­đe­no da je u „slu­ča­ju otu­đe­nja pri­jem­ni­ka, ra­ni­ji vla­snik oba­ve­zan da pla­ća pret­pla­tu sve dok ne od­ja­vi pri­jem­nik, uz iz­ja­vu da ne po­se­du­je dru­gi“.
Od­ja­va RTV pri­jem­ni­ka, i iz­ja­va da do­ma­ćin­stvo ne po­se­du­je dru­gi, vr­ši­će se po­pu­nja­va­njem po­seb­nog obra­sca „pod mo­ral­nom, ma­te­ri­jal­nom i kri­vič­nom od­go­vor­no­šću“, ali to ni­je ga­ran­ci­ja da mno­gi ne­će po­seg­nu­ti upra­vo za ova­kvim „za­kon­skim re­še­njem“.
Pret­pla­ta za ra­dio pri­jem­nik u vo­zi­lu, u iz­no­su od 629 di­na­ra, pla­ća­će se jed­nom go­di­šnje pri­li­kom re­gi­stra­ci­je, po­seb­nom uplat­ni­com. Još, me­đu­tim, ni­je pre­ci­zi­ran ka­ko će se do­ka­zi­va­ti da u vo­zi­lu ne­ma ra­di­ja. Mo­gu­će je, ka­ko sa­zna­je­mo, da se to či­ni uz „po­moć“ dva sve­do­ka i iz­ja­vom ove­re­nom u op­šti­ni. Ina­če, Za­kon o ra­di­o­di­fu­zi­ji pred­vi­deo je da pra­vo na oslo­ba­đa­nje od pla­ća­nja RTV pret­pla­te ima­ju do­ma­ćin­stva či­ji je, naj­ma­nje je­dan član in­va­lid, sa sto­pro­cent­nim te­le­snim ošte­će­njem, in­va­lid ko­me je pri­zna­to pra­vo na tu­đu ne­gu, glu­va i sle­pa li­ca.
Do­ma­ćin­stva pla­ća­ju pret­pla­tu za sa­mo je­dan pri­jem­nik na is­toj adre­si. Za­to, ka­da su čla­no­vi do­ma­ćin­stva vla­sni­ci dva ili vi­še sta­no­va ili vi­ken­di­ca, ima­ju pra­vo da za njih tra­že oslo­ba­đa­nje pla­ća­nja RTV tak­se, ali sa­mo uko­li­ko u nji­ma ne sta­nu­ju dru­ga do­ma­ćin­stva.

S. Remić