ENКомитет Уједињених нација за људска права УНЦХР сматра да су пресуде за увреду изречене Жељку Борожићу, новинару „Кикиндских новина”, неприкладне и да су заправо нарушиле његово право на слободу изражавања. Како ће се у овом случају, али и евентуално и неким будућим, бити поштован став овог међународног тела, а тиме и коначне пресуде домаћих судова бивати преиначене, изгледа да је још непознаница.
Одговор на то питање немају ни представници Комитета правника за људска права (YUKOM), невладине организације која се непосредно ангажовала у овом случају. Цео случај почиње 2001. године кад је Бодрожић у тексту изложио политичкој критици неколико појединаца међу којима и Дмитра Шегрта, тада директора кикиндске фабрике „Тоза Марковић”, а пре тога истакнутог члана и шефа посланичке групе СПС-а у савезном парламенту. У спорном тексту Шегрт је приказан као следбеник Милошевића који се после смене режима приклонио новој власти. Због изнетог, новинар је тужен и осуђен за увреду (али не и клевету), уз образложење да су изречени наводи злонамерни и да наносе штету угледу и части поменутог директора. Новинар се жалио, али крајем 2002. године и Окружни суд у Зрењанину потврђује претходну пресуду. Захтев који је упутио републичком тужиоцу за заштиту законитости је одбијен.
Незадовољан „правдом” на домаћем терену, Бодрожић се уз помоћ YUKOM-a обратио УНЦХР-у, чију је надлежност признала наша држава као потписница Међународног пакта о грађанским и политичким правима и Протокола број 1. Налаз овог тела је био да нема довољно аргумената за пресуду о увреди.
Држава потписница је обавезна „да аутору обезбеди делотворан правни лек, укључујући и укидање осуде, реституцију казне на чије је плаћање аутор био приморан, као накнаду судских трошкова које је он платио и компензацију за кршење његових права утврђених Пактом”, наводи се у ставовима УНЦХР-а. Комитет очекује да у року од 90 дана у овом случају од државе СЦГ добије информацију о предузетим мерама.
Наглашавајући да је ова одлука заправо преседан и прекретница у домаћој пракси Биљана Ковачевић–Вучо, председница YUKOM-a, позвала је надлежне државне органе да изнађу механизме за њено спровођење. Сматра да нема места коментарима „да извршна власт не може да утиче на судску” јер ћемо се, и невезано за овај случај, суочити са сличним проблемима кад почне процесуирање тужби пред Европским судом за људска права у Стразбуру. Учесници скупа су потврдили да држава СЦГ као потписница релевантних докумената има обавезу да поменуту одлуку спроведе, али и да постоји проблем механизама како ће се она испоштовати. С једне стране,
одлуке Комитета УН за људска права нису правно већ више морално и политички обавезујуће, али се ретко дешава да их државе не поштују. С друге стране, Уставна повеља признала је непосредну примену међународних аката и примат међународног права над домаћим законодавством.
М. Петрић
