[box align=’box-center’ id=’8610′]
Ovo je poruka više od 20 najeminentnijih novinara i urednika, stručnjaka i boraca za nezavisnost medija koji su se juče okupili na prvoj međunarodnoj Njuzvikovoj konferenciji o slobodi medija u Beogradu. Ne pamti se da je neki skup u skorije vreme izazvao toliko pažnje, budući da je sala u kojoj se konferencija održavala bila popunjena do poslednjeg mesta, a o njoj je izveštavalo najmanje 10 medijskih ekipa.
Na ukupno sedam panela raspravljalo se o položaju novinara danas, pritiscima koje trpe, ali i odgovornosti koju snose za svaku javno izgovorenu li napisanu reč. Uvodni govor održao je glavni i odgovorni urednik Njuzvika Srbija Milorad Ivanović, koji je napomenuo da su političari pozvani, ali da se malo njih odazvalo.
Kada političari nauče da i oni moraju da slušaju novinare i ono što oni imaju da kažu, tada će svima biti lakše istakao je Ivanović.
Tajnost izvora
Otkako informacije lakše „cure“ u javnost, povećali su se i pritisci vlasti na novinare. Ti pritisci jednako su jaki u svim državnim uređenjima. Čak i u Americi, koja važi za bastion slobode, postoje mere kojima se novinarima zabranjuje i da samo kažu da im je nešto zabranjeno da objave. Takvim pritiscima možemo se odupreti jedino zajedno, međusobnom solidarnošću i međusobnim poverenjem poručio je na prvom panelu Kristin Hrafnson, portparol Džulijana Asanža, i dodao da se Asanž boji za svoj život. „Džulijan je dobro, ali plaši se za svoj život. Uprkos tome, nastavlja s radom. On je hrabar čovek.“
Iako se čini da su savremene tehnologije olakšale novinarsko izveštavanje, s obzirom na to da je gotovo sve dostupno na internetu, učenici Njuzvikove konferencije tvrde suprotno. Nove tehnologije postale su sredstvo za špijunažu i, kako naši sagovomici ističu, to nisu nikakve teorije zavere.
<!—->
Mi više ne možemo da garantujemo tajnost izvora. Ne možemo da garantujemo da njihovi telefoni nisu prisluškivani i da hakeri ne upadaju u njihove mejlove. Ugledni lekari u Britaniji izgubili su posao nakon što su novinarima preko telefona govorili o korupciji u zdravstvu upozorio je Gavin Makfejden iz Centra za istraživačko novinarstvo u Velikoj Britaniji.
Gde su granice
Pored granica koje se postavljaju novinarima, na konferenciji su ozbiljno razmatrane i granice koje novinari treba da postave sami sebi. Da li je legitimno objaviti sliku mrtvog deteta na naslovnoj strani, upitali su neki od govornika povodom fotografije mrtvog dečaka migranta na turskoj plaži. Sve zavisi od konteksta. Ako takva fotografija ima svrhu, ako ima poruku, njeno objavljivanje takođe nije bez razloga. U tom smislu treba razlikovati objavljivanje zarad senzacije i objavljivanje zarad jake poruke koju želimo da pošaljemo javnosti smatra Ros Šnajderman, urednik američkog Njuzvika.
Ejdan Vajt
Ne znamo ko su nam gazde
Ejdan Vajt, direktor Mreže za etičko novinarstvo u Londonu, smatra da je veliki problem u profesiji taj što se ne zna ko su novinarima gazde: Imamo i korupciju. Moramo ponovo da osvojimo duh profesionalnosti našeg zanata. Etičko novinarstvo nije pisanje bilo čega. Zastupamo javne interese, a ne lične, i to je glavna poruka koje moramo da se držimo, slamka spasa za koju treba da se uhvatimo u vremenima kriznim za novinarstvo.
