EN
[box align=’box-left’ id=’8664′]Zvaničnici Vlade Kosova tvrde da je migracija kosovskih Albanaca prema EU, sada „istorija“, jer, kako oni kažu, trenutno nema građana koji idu ilegalno u EU preko teritorije Srbije.
Međutim, u Subotici tvrde suprotno. Prema njima, migracija kosovskih Albanaca se nastavlja, naravno u retkim slučajevima.
Oni ne prelaze peške granicu između Srbije i Mađarske, nego plaćaju krijumčare 1500 evra po osobi da ih kolima prebace do Austrije.
„Približno četiri vozila mesečno idu iz Subotice za Austriju. Cena koju plaćaju za jednu osobu je 1500 evra, ili 6000 evra za četiri osobe u automobilu“, kaže krijumčar ljudima, koji je pričao pod uslovima anonimnosti.
Prema njegovim rečima, osim kosovskih Albanaca, ilegalno u EU iz Srbije nastavljaju da izlaze i državljani Albanije, koji imaju razne zabrane u Evropskoj Uniji, i koji ne mogu koristiti njihove pasoše, kao i turski državljani, država koja još nije potpisala sporazum o viznoj liberalizaciji sa EU.
Vile rade noću
I Tibo Bogar, sekretar mesne zajednice na Paliću, opština Subotica, sumnja da se migracija kosovskih Albanaca prema zemljama EU nastavlja, međutim sad u značajno manjem broju. Prema njgovim saznanjima, neke vile u ovom gradu, sada funksionišu samo noću, dok su danju zatvorene.
Hiljade kosovskih Albanaca, osim što su otišli u Srbiji autobusima koji drže redovne linije Priština – Beograd, otišli su u Subotici takođe i preko Preševske doline, odnosno Bujanovca.
Beljgzim Kamberi iz Odbora za ljudska prava u Preševskoj dolini, kaže da dinamika egzodusa kosovskih Albanaca prema EU, pokazuje da je egzodus bio vrlo dobro kordiniran.
Prema njgovom mišljenju, takozvani „egzodus“ građana Kosova je realno tolerisan od srpskih organa vlasti, ali i od mađarskih, čak i evropskih organa vlasti (Frontex).
„Samo naivni ljudi mogu pomisliti da su desetine hiljada građana Kosova mogli da ulaze tako lako „ilegalno“ u Srbiji, koja je često pokazala da može sprečiti ulazak „nepoželjnih“ individa sa Kosova na teritoriji Srbije, kada to želi“, ističe Kamberi, dodajući da je egzodus proizvod lošeg ekonomskog i društvenog stanja na Kosovu.<!—->
Egzodus je ponovo pokazao da je mreža krijumčara dobro organizovana i da je „plodan“ biznis, a takođe je pokazao da je povezan da institucionalnim strukturama ovih zemalja.
„Možda se u mnogim slučajevima moglo vidite da su bile iste mreže za koje se sumnja da nezakonito krijumčare raznu robu decenijama“, kaže Kamberi.
On je dodao se se preko egzodusa ponovo pojavio kriminal u okviru policijskih struktura, ali i nedostatak političke volje da bi se to iskorenilo i tendencije dominantne politike da se kriminal instrumentalizuje u službi egzodusa kosovskih Albanaca, koji je zbog raznih razloga odgovarao i rukovodećim politikama Srbije i Kosova. „I dan danas, skoro niko nije stigao da razume kako i zašto su se otvarale granice između Kosova i Srbije, kao i između Srbije i Mađarske…“.
10.500 kosovskih albanaca se vratilo iz EU
Od oko 50 hiljada kosovskih Albanaca koji su zatražili azil u EU u prva tri meseca ove godine, broj onih koji su vraćeni je mnogo manji.
Behar Haziraj, iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova, ističe da je tokom perioda januar – jun 2015. godine, iz svih zemalja EU vraćeno ukupno 10.500 kosovskih državljana.<!—->
Od tog broja, iz Nemačke je vraćeno 7.262 kosovskih Albanaca, 972 iz Austrije, 568 iz Švajcarske, 484 iz Švedske, 348 iz Mađarske, 266 iz Vrancuske, 133 iz Belgije, itd.
Ovaj istraživački tekst je proizveden u okviru projekta Kosovo Serbia: LIVE koji finansira Evropska unija u okviru Podrške civilnom društvu za Republiku Srbiju 2013 i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije.
Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost autora i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
