ENGlavni i odgovorni urednik Vranjskih Vukašin Obradović rekao je na susretu koji je upriličen sa redakcijom Republike, tri godine od poslednjeg viđenja, da je sada situacija utoliko bolja što su Vranjske i OK Radio postali respektabilna snaga koja počinje da utiče na formiranje javnosti i javnog mnenja. Dva medija ipak nisu dovoljna za taj pionirski posao, i Vranju su potrebne NVO, demokratske stranke i još nezavisnih medija. Može se govoriti o lošem odnosu lokalne vlasti prema nezavisnima, ali mi ne polazimo od nule. Postali smo etablirani mediji i to je bitna razlika u odnosu na period od pre tri godine. Naš uticaj u političkom životu juga Srbije sada je vidljiv, ocenio je Obradović. Ipak, da bi se došlo do takvog napretka i list i radio održali na površini potrebno je mnogo truda da bi se savladale prepreke koje nisu samo zakonske, nego mnogo više lokalne prirode. Zatvorenost, osionost, pretnje, tužbe i neodmereni odštetni zahtevi usmereni da se medij upropasti, ćutanje kolega iz drugih medija i nizak profesionalni nivo novinara – sve to doprinosi stvaranju atmosfere izolacije koja ne samo što otežava rad nezavisnih nego pre svega govori o prirodi vlasti. Upravo su o tim elementima govorili učesnici iz Vranja – novinari Vranjskih i OK Radija Vukašin Obradović, Goran Vladković, Slavomir Kostić, Saša Stojković i Radoman Irić, Suzana Popović iz ABC Centra za mir, sigurnost i toleranciju, profesor Srboljub Dimitrijević, doktor oralne hirurgije Dušan Petrović (DS), advokat Aleksandar Stojković i direktor Radija Bujanovac Džahid Ramadani.
Lokalna vlast i mediji
Mediji u Srbiji dele se na one koji su bliski vlasti i na one koji su bliski građanima, a između njih je gotovo zanemarljiv broj onih koji imaju distancu prema oba pola, smatra Vukašin Obradović. Prvi se prepoznaju po materijalnim pogodnostima i po tome što su najuticajniji. Drugi podilaze građanima jeftinom demagogijom i populizmom, dok su treći mediji oni koji su na distanci između ovih polova. U tu grupu spadaju Vranjske, rekao je Obradović precizirajući šta pod tim misli: zapljusnuti smo već dva meseca aktivnostima Srpskih dveri i Justinove omladine, a u Vranju se podiže i njegova kuća. Nastojimo da imamo kritički odnos prema ovim događajima i da pratimo Justinove ideje, i da pri tom imamo jasan uređivački stav. Obradović je položaj lokalnih medija opisao kao „crnu rupu o kojoj malo ko vodi računa“. Ona je postala interesantna političarima koji su došli do pragmatičnog zaključka da lokalne medije iskoriste do kraja za svoju vlast, zbog čega je i odložena njihova privatizacija za 2006, odnosno 2007. godinu. Da je reč o snazi koju treba uvažiti, potvrđuje činjenica da u Srbiji postoji 300 lokalnih novina i 500 do 1000 elektronskih medija, a svi su oni pod neposrednom kontrolom lokalnih vlasti. Obradović je rekao da Vranjske nemaju nikakav kontakt sa lokalnom vlašću i da su protiv te novine opštinski čelnici podneli desetak krivičnih prijava, uglavnom zbog jedne fotomontaže, i da su odštetni zahtevi takvi da mogu da osakate novinu. Obradović je izneo zanimljiv podatak da je isti advokat („Koštuničin potrčko“) koji brani vladiku Pahomija podnosilac svih krivičnih prijava protiv nezavisnih medija u gradu. Postoji i krivična prijava protiv OK Radija, i to u visini od 24 miliona dinara (300 hiljada evra), koju je podneo lokalni SPS.Prema mišljenju Gorana Vladkovića iz OK Radija, nije problem samo što vlasti hoće da ućutkaju dva nezavisna medija, nego što pritisci i napadi vlasti stavljaju ostalim novinarima do znanja da je bolje da „ne čačkaju“. Kada pitate šta nešto košta, to je kao da lokalnim čelnicima stavljate prst u oko, kaže Vladković, koji uporno pokušava da dođe do podatka koliko je novca utrošeno za manifestaciju „Dani Vranja“, koja se ocenjuje kao kulturni promašaj. Nasuprot medijima koji imaju kritički stav, u opštini se Urednik Republike Dragoš Ivanović rekao je da je danas situacija u pogledu slobode medija lošija nego pre tri godine, kada su Republika i Vranjske raspravljale o istoj temi. Ivanović je rekao da zakon o policiji može da derogira Zakon o javnom informisanju. Vlada je preuzela kontrolu nad Politikom, RTS-om, NIN-om i Večernjim novostima, u Studiju B je predsednica Upravnog odbora postala bivša ministarka prosvete koja se zalagala za izbacivanje Darvina iz školskog programa. To je pet velikih medija, tako da se može govoriti da su najuticajniji mediji u rukama vlade ili najkrupnijih gazda, kao na primer BKTV. Ivanović je upozorio na opasnost od samovolje raznih ministara, šefova i predsednika opština, za šta već postoje primeri. Tako je ministar policije Jočić odgovorio RTV B 92, koju je ministar Velimir Ilić optužio za mafijaške poslove, da Ilić ima velike zasluge u oblasti investicija. Predsednik SO Vranje Stošić pretio je na konferenciji za novinare da će pucati u novinare zbog kritičkog osvrta Vranjskih da su „Dani Vranja“ primitivna manifestacija. Ministar prosvete Vuksanović je na konstataciju novinara povodom nalaza evropske komisije da su novinari izloženi pritisku vlasti i grupa odgovorio „a kako je bilo u vreme Slobodana Miloševića“. Nemam iluziju da bismo ustavom dobili sve, ali bez ustava možemo sve da izgubimo, ocenio je Ivanović ističući da moćnici ne žele da donesu ustav da bi imali odrešene ruke. veoma blagonaklono gleda na TV Fokus koja je karakteristična po tome što emituje konferencije za štampu lokalnih čelnika od A do Š, počev od raspoređivanja stolica i kelnera koji pitaju šta ko pije… Vladković je ocenio da je situacija za nezavisne medije bila mnogo bolja neposredno pre 5. oktobra, a da se posle republičkih izbora SPS osilio „do nedodirljivosti“, da gradonačelnik samo sluša šta kaže Ivica Dačić, umesto da rešava probleme građana. Postoje nesporazumi i sa strankama koje imaju predznak „demokratske“, kaže Vladković. Dodaje da su u TV Vranje na čelna mesta postavljene dve žene, „najposlušniji direktori otkako je osnovana ta TV“, koja je, dok su redakciju OK Radija čuvali policajci, emitovala vesti o sadnji lucerke i obeležavanju goveda, ni rečju ne pominjući šta se dešava oko OK Radija.
Suzana Popović se nije složila da u Vranju ima novinara koji bi rado progovorili ali se plaše. Još se manje opravdanja može naći u kategorizaciji „žene u Vincent van Gogh, Autumn Landscape, 1885. tranziciji“. „Nema tih drugih. Ovde svako ko zna trideset slova, a ne mora da zna padeže i nema posao, može da postane novinar. Takvi ne mogu da imaju kritički stav“, rekla je Suzana Popović i upitala šta rade novinarska udruženja da se takvoj pojavi stane na put.
Advokat Aleksandar Stojković je rekao da se nezavisni mediji, otkako je formirana Koštuničina vlada, nalaze pod pritiskom koji se graniči sa stampedom. Stojković je potom detaljno opisao kako se Koštunica opirao uspostavljanju demokratske koalicije u Vranju i postavljenju Vukašina Obradovića za direktora TV. Oni su bili na vlasti samo dva dana. Već u subotu u 21,30 pozvani smo u sedište SPS gde su nam lokalni čelnici DSS-a, u prisustvu članova G 17 plus, rekli da Vukašin ne može da opstane, kaže Stojković podsećajući na kasnije noćne pozive i upad u redakciju („verovatno DB“) do kojeg je došlo posle intervjua poručnika Miladinovića, koji je nastupao i u „Insajderu“ B 92.
Nakon slučaja sa vladikom Pahomijem (optužen za pedofiliju), krenuo je pogrom protiv Vranjskih, kaže Stojković, a na pitanje kakav je interes javnosti da se mlako odnosi prema slučaju zlostavljanja dece, mada je ta tema veoma prisutna u društvu, Stojković tvrdi da se u Vranju javnost lomi. „Radi se o tome da je Pahomije pod direktnom zaštitom vlasti, a javnost to vidi. Ministar Stojković, Koštunica i Zorica Radović, koja je u rodbinskim odnosima s episkopom Amfilohijem Radovićem, vršili su pritisak na tužilaštvo da odustane od optužnice. To znam po profesionalnoj liniji“, rekao je advokat Stojković.
Ima li javnosti u Vranju
Saša Stojković, novinar OK Radija, kaže da „u Srbiji vidi potpuno odsustvo javnog mnenja i javnosti i da je svako javno mišljenje nepoželjna kategorija“. I on je tražio izveštaj o troškovima za Dane Vranja, ali je dobio odgovor da je na konferenciji za štampu sve rečeno. „Ići ću na sud, neću odustati, mada ne verujem u objektivnost pravosuđa.“ Stojković zaključuje da „svako ko kritički razmišlja postaje glineni golub, a kolege ga gledaju kao čudo prirode“. Po njegovom mišljenju, novinarstvu najveću štetu čine profesionalci koji se ogrešuju o zakone profesije. Pesimizam povećava i činjenica da se privatizacija medija odlaže i da se „amoralna finansijska oligarhija utemeljila u srpsko društveno biće“.O socijalnom osiromašenju koje predstavlja prepreku stvaranju javnosti govorio je novinar Radoman Irić. Od ljudi se očekuje da ćute i da ne vredi da se bune, jer je tranzicija. Još je teže kada se u to umeša i autoritet predsednika republike, dodaje Irić i opisuje kako je protekla poseta predsednika Borisa Tadića Vranju. „Izrekao je arsenal gluposti hvaleći Dragomira Tomića, direktora ‘Simpa’, kada je javno ocenio da je Tomić faktor stabilnosti juga Srbije.“ Irić dodaje da u Vranju ima 13 hiljada nezaposlenih, pet puta više korisnika socijalne pomoći i da se skriva podatak da u Vranju pre dolaska sadašnjeg gradonačelnika Stošića nije bilo „kazana za siromahe“, a da ih sada ima. Svake godine Vranje je za sedam do osam mesta niže na Odgovarajući na Irićeve ocene o odnosu predsednika republike prema Dragomiru Tomiću, doktor Dušan Petrović je rekao da Tadić o Tomiću govori lepo kao o privredniku, a da svakako tako o njemu ne misli kao o političaru. Tomić je otvorio više malih fabrika u Pčinjskom okrugu, u kojima rade Srbi i Albanci, i zato je Tadić Tomića nazvao „faktorom stabilnosti“. Petrović je dodao da je u tranziciji teško naći objektivno novinarstvo. Obavestio je da lokalna opozicija namerava da prikuplja potpise za opoziv predsednika opštine i ostavku direktora TV zbog toga što se više ne prenose sednice lokalnog parlamenta. lestvici proseka plata, a u Babušnici, Crnoj Travi i Trgovištu ljudi nemaju novac za hleb i so. Sličan opis stanja dao je i advokat Aleksandar Stojković koji je rekao da je iz Vranja otišao veliki broj ljudi, naročito mladih i školovanih. Kako je rekao, fabrika „Koštana“ postoji, samo što je detaširana na više porodičnih fabrika, odnosno pokrala je bratija. Lopovluk vlada na sve strane, a elektrodistribucija tuži nezaposleni bračni par (bivši radnici „Koštane“ i „Jumka“) što duguju osam hiljada dinara za struju. Vranje ima agu, a to je Tomić koji će vladati po principu „i posle Tita Tito“, rekao je Stojković.
Slavomir Kostić, novinar, ističe da je pre 5. oktobra delio političke snage na reformske i konzervativne, ali da je sada ta linija podele tanka, i da su novinari pogrešili što su podržali propagandu reformista. Oni sada imaju vrlo negativan stav prema nama, kaže Kostić i ponašaju se kao bivši komunistički funkcioner Boško Krunić koji je ostao čuven po rečenici „ne slažem se s pitanjem“. Kostić je primetio da javnost na jugu Srbije ima osobinu koja je „najsnažniji recidiv komunizma, a to je konformizam“.
Poziv u Bujanovac
Džahid Ramadani, direktor Radio Bujanovca, govorio je o medijskoj situaciji u tom gradu, ocenjujući je kao tešku u materijalnom i kadrovskom pogledu. Nema
Podsećajući na svoju diskusiju prilikom prethodnog susreta sa Republikom, profesor Srboljub Dimitrijević je rekao da je preterano od medija tražiti da budu objektivni i da informisanje u sadašnjoj situaciji treba povezati sa interesom (inter esse). On smatra da uz objektivno ide istinito informisanje, a da mi sada imamo interesno informisanje. „Mi ne možemo da se složimo, jer su nam interesi različiti.“ Dimitrijević je potom razvio zanimljivu tezu o odnosu prema domovini i istinitom informisanju. „Iskustvo u Srbiji pokazuje da postoje tri načina odnošenja prema patrii: da suludo poginemo za suludu ideju, da pokrademo domovinu i da pobegnemo iz nje. Nema nikoga ko ima normalan odnos prema domovini. Kada to budemo imali, moći ćemo da govorimo o objektivnom informisanju, a ono sada ne postoji. Postoji samo ‘ono što je meni korisno’.“ Dimitrijević je ocenio da smo „u apsolutnom haosu i da je teško reći ko šta čini za patriu, a verovatno da niko ništa za nju ne čini“.
Nebojša Popov, glavni i odgovorni urednik Republike, rekao je da on pojam „inter esse“ – interes – shvata kao pojam koji označava komunikaciju između različitih bića, a ne kao zatvorenu strukturu. „Ako nema prostora javnosti u kojoj se pretresa neki opšti interes, onda smo mi u vrlo teškoj situaciji. U stabilnim državama postoji prostor javnosti, a kod nas nema ni države, jer je rasturena ne samo partijska država SFRJ nego država kao složena civilizacijska tvorevina i zato svako može da ubija i pljačka. Spoj vlast-zločin-pljačka nije raspleten, ne raspravlja se o tom procesu, i mediji zaobilaze tu raspravu, a bez te rasprave pravna država neće doći sama. Ako opet prihvatimo da je u najvišem interesu da, dok traju pregovori o Kosovu, treba da ćutimo, ništa nećemo uraditi, jer niko ne može ništa da uradi bez investiranja u ono što se naziva ‘inter esse’ (između različitih bića).“ Kada je reč o informisanju, Popov je podsetio da javnost ne može biti autonomna bez kritičkog odnosa, selekcije i tumačenja činjenica. Važno je, međutim, izbeći zamku o objektivnosti kao neutralnosti, a naše informisanje se svelo na podmetanje mikrofona, odnosno na „šta ti imaš da kažeš o onome što je rekao onaj drugi“.. pretresanja tema od javnog interesa, nema analitičkog novinarstva, jer su snage male, ali nema ni huškačkog novinarstva. Trudimo se da zbog poznatih okolnosti budemo medijska kuća koja će blagovremeno i istinito obaveštavati, rekao je Ramadani. Novinari Vranjskih su konstatovali da je novinarska škola koju vodi novinar Miroslav Filipović dobra, ali da OEBS čini veliku grešku što ne obezbeđuje i mogućnost za zapošljavanje mladih novinara u čije školovanje investira.
Poziv direktora Ramadanija Republici da poseti tamošnji radio prerastao je u dogovor o poseti Vranjskih i Republike medijima u Bujanovcu i Preševu.
Olivija Rusovac
