[box align=’box-left’ id=’9240′]
Ovako novinarka Bojana Krstić opisuje lokalno novinarstvo u najnovijoj, 10. epizodi serijala “Dobar dan, kako ste?”
Nakon 13 godina rada u različitim, mahom privatnim redakcijama, Bojana o bavljenju novinarskim pozivom istovremeno ima da kaže i sve najbolje i sve najgore.
– Kada jednom uđete u ovaj posao, teško možete da izađete iz njega, jer je jedan od najlepših poziva, ali je upliv politike u rad lokalnih medija preveliki. Radi se vrlo pažljivo, u smislu da se obrađuju sve teme, ali se prava istina nekako uvija i ne izlazi na videlo – otvoreno govori Bojana.
Za svoje prvo angažovanje u medijima ona kaže da je došlo sasvim slučajno, ali otkud Bojana uopšte u Kragujevcu, s obzirom na to da je život i budućnost planirala u rodnom Kosovu Polju?
– Juna 1999. godine roditelji su mi saopštili da treba da spakujem svoje stvari kako bih raspust provela kod rođaka u Novom Sadu, a potom i u Kragujevcu. Ja sam se spakovala i krenula na taj put, ne znajući da tada zapravo odlazim zauvek – priseća se ona.
Taj raspust Bojani i njenoj mlađoj sestri, za razliku od mnogih njihovih vršnjaka, nije doneo bezbrižnost u krugu porodice, već status raseljenih lica koji ih prati i 16 godina kasnije.
Šta u svakodnevnom životu znači nositi status privremeno raseljenog lica, koliko je Kragujevac otvoren za prihvatanje novih ljudi, gde je u svemu tome država, kako je i zašto posle 13 godina ostala bez posla, kao i o mnogim drugim, ličnijim stvarima, saznajte šta Bojana ima da kaže u jubilarnoj, 10. epizodi.
