ENВладан Влајковић, бивши подофицир ВЈ, јуче је дао изјаву Саши Радуловићу, заменику тужиоца из војног одељења Окружног тужилаштва у Београду. Како је Влајковић рекао за „Политику”, изјава је дата на молбу тужиоца, а односи се на кривичну пријаву коју је аутор „Војне тајне” поднео против људи из војног врха за кривична дела злоупотребе службеног положаја, ометање медија, прогона новинара, учешћа у атентату на Вука Драшковића, тајног праћења и прислушкивања лидера опозиције…
Како тврди Влајковић, одлука о ометању независних медија донета је на састанку врха безбедносних структура у јуну 2000. године. Разматрана је проблематика слободних медија у Србији, затим неких медија који покривају сигналом територију Србије и Црне Горе, као што су радио Слободна Европа и Глас Америке. Тада је оформљен тим људи састављен од генерала ВЈ, руководилаца Ресора државне безбедности Србије и неизоставног Горана Матића. У томе су учествовале јединице ЕИ и ПЕД-а (електронско извиђање и противелектронска дејства) ранга батаљона као највеће формације тог рода, лоциране у касарни „13. мај” у Батајници, а делом и у касарни у Бубањ потоку. Тада су у акцију стављени такозвани ускопојасни ометачи ВЈ. Треба напоменути да су те јединице радиле за потребе обавештајне службе ВЈ, на чијем челу се налазио Бранко Крга, касније Павковићев заменик и начелник Генералштаба. У то време је начелник управе ЕИ и ПЕД-а био је пуковник Радовановић, који је после 2000. године награђен местом помоћника министра одбране и чином генерала, а касније и местом представника ВЈ у Бечу за сарадњу са ОЕБС-ом. Нажалост, у самом врху ЕИ и ПЕД-а у то време налазио и данашњи заменик начелника ГШ ВЈ Здравко Понош, који се још увек није оградио од злоупотребе јединица којима је припадао – рекао је Влајковић.
Он тврди да је војним органима на овом задатку здушно помагао Драган Филиповић, шеф одељења за специјалне операције РДБ-а. Како каже, Филиповићеви ометачи су у Београду били инсталирани на згради „Инекса”, где је после бомбардовања био смештен део РДБ-а.
У време док су ометани програми РТВ Панчев, Б92, Студија Б, Слободне Европе и Гласа Америке, а техничка опрема се скидала са репетитора уз батињање чувара, из врха српске власти стизала су понижавајућа објашњења попут оних о „уласку воде у коаксијални кабл”.
Влајковић је објаснио да је пре него што је објављена „Војна тајна” са њеним садржајем упознао председника СЦГ Светозара Маровића, министра правде Владана Батића, специјалног тужиоца за организовани криминал Јована Пријића и друге људе из државних структура. У то време је дошло до смене републичке владе и није било политичке воље да одговорни за организовани криминал у ВЈ одговарају, па је доказе препустио суду јавности.
– Убрзо после тога уследило је моје хапшење и заплена књиге „Војна тајна”. У жељи да се брљотине Милошевићевог режима конзервирају предњачило је управо војно тужилаштво које је и најодговорније за скривање и прикривање кривичних дела које су починили њихови претпостављени. На жалост, у прогону неистомишљеника Милошевића учествовало је и војно тужилаштво – тврди Влајковић.
Тужилаштво до данас није прикупило конкретне доказе да је Војска ометала поменуте медије, али је чињеница да ВЈ има изузетно квалитетне предајнике још од 1990. године, када је требало да буде оформљена телевизија Јутел.
– Уколико тужилаштво има жељу и храброст да истера ствари на чистац, врло лако може да дође до доказа. Мислим да је ово посао за Суд за организовани криминал јер се ради о кривичним делима која су почињена са умишљајем, на штету целе државе и свих њених грађана – рекао је Влајковић.
