[box align=’box-center’ id=’9491′]
Radio Leskovac je jedan od tih medija a, iako su oni koji su ostali u njemu redovno emitovali program i pratili dogadjaje, od 1. jula nisu dobili plate a od avgusta im nije uplaćivan ni staž. Obećanja da će im lokalna vlast pomoći da ne ostanu na ulici, još uvek su samo obećanja i ozbiljne su indicije da će tako i ostati.
Raković generalno upozorava da se u procesu privatizacije nisu najbolje snašli ni zaposleni u medijima koji će biti ugašeni.
“S druge strane, moramo priznati da se ni oni nisu najbolje snašli, nisu se na vreme raspitivali, obaveštavali o mogućim ovakvim posledicama i da bi pravovremeno reagovali, da bi im, na kraju krajeva, i medijska zajednica pomogla da se nešto dogodi i odvija u nekom drugom pravcu”, rekao je Raković.
On je ukazao na neke od problema koji postoje u procesu privatizacije medija i rokova za završetak tog procesa.
“Na žalost, tu imamo probleme za koje se verovalo da će biti rešeni. Imamo situaciju koja je izazvana primerom Televizije Vranje. Znate i sami da je zakonska procedura vrlo jasna kad je ceo proces privatizacije propisivana, a paragrafi kažu da, ukoliko nema zainteresovanih kupaca, na kraju se vlasništvo medija besplatno prenosi na zaposlene. U slučaju TV Vranje prvi put se dogodilo, uz saglasnost osnivača, a nije bio zainteresovanih kupaca, da su zaposleni trebali da postanu vlasnici televizije. Međutim, dogodio se taj problem koji nije na vreme, da tako kažem, simuliran u nadležnim institucijama, pa je Agencija za privatizaciju dala jedno mišljenje, da njima pripada trećina vrednosti kapitala, a da ostalo ostaje u vlasništvu agencije koje je, zapravo, državni vlasnik”, objašnjava Raković.
“To tumačenje je nama potpuno neprihvatljivo zato što se onda gubi smisao celog procesa obaveznosti privatizacije. Ako bi država ostala većinski suvlasnik u medijima onde se ceo sistem projektnog finansiranja dovodi u pitanje, jer ćemo i dalje imati državne medije. Ministarstvo kulture i informisanja takođe ima stav da tako ne može da bude, nego se vlasništvo mora preneti zaposlenima. Očekujemo da se taj problem reši, a povodom TV Vranje čeka se i rešavanje vlasništva još nekih regionalnih televizija, kao što su TV Bor i još neke medijske kuće koje ne znaju šta će se dogoditi i kakva će biti njihova sudbina. Pominje se, čak, i likvidacija tih preduzeća”, rekao je Raković.
Na konstataciju JUGpressa da ima medija, poput Radio Leskovca i Radio Medveđe, koji nisu ušli u proceduru i koji bi, praktično, po slovu zakona 31. trebali da budu likvidirani i da se postavlja pitanje šta sa zaposlenima u njima koji su radili u tim medijima od juna do 31. oktobra a ništa im nije plaćeno, Raković je rekao da tu postoji “vrlo nejasna priča i prebacivanje odgovornosti”.
“Kada smo komunicirali tim povodima sa ljudima nadležnih ministarstava čuli smo vrlo nejasnu priču o nadležnostima i odgovornostima. Prevashodno Ministarstvo kulture i informisanja smatra da je dobar deo te priče, zapravo, u nadležnosti Ministarstva finansija. U Ministarstvu finansija kažu da nemaju veze sa time, nego je to na Agenciji za privatizaciju. Agencija se poziva na Ministarstvo privrede, koje vraća stvar u dvorište Ministarstva kulture i informisanja”, rekao je Raković.
On smatra da “nije na vreme simulirana mogućnost da će se pojaviti takvi problemi i da je sad potpuno nejasno kad su se te nepredviđene stvari dogodile”.
“U slučaju Radio Leskovca procena vrednosti je bila znatno niža od finansijskog minusa u poslovanju. Po slovu zakona, ne samo o javnom informisanju, nego i Zakona o stečaju, u tim situacijama se, kada preduzeće ispuni uslove, ide u stečajnu proceduru, a kasnije čak i u likvidaciju. Tu nema govora o mogućnosti privatizacije, ali, s druge strane, bojim se da u ovom slučaju postoji i odgovornost osnivača, koji je bio dužan da na vreme, a to je bio kraj prošle godine, dostavi dokumenatciju o, između ostalog, i procenjenoj vrednosti medija čiji su osnivači”, objasnio je raković.
“Mnoge lokalne samouprave to nisu uradile. Ima se utisak da neke to nisu uradile ni namerno, ne iz neznanja, nego zato što su očekivali da će ponovo biti neke političke izuzetnosti, kao što je bilo 2005/6 godine, kada su uredbama vlade stopirani procesi privatizacije u nekih medijskim kućama. Očigledno da su i sada očekivali tako nešto, ali se to, izgleda, neće dogoditi. Zato se bojim da će te naše kolege platiti ceh dobrim delom tuđe krivice, iako, s druge strane, moramo priznati da se ni oni nisu najbolje snašli, nisu se na vreme raspitivali, obaveštavali o mogućim ovakvim posledicama i da bi pravovremeno reagovali, da bi im, na kraju krajeva, i medijska zajednica pomogla da se nešto dogodi i odvije u nekom drugom pravcu”, rekao je Raković za JUGpress.
