[box align=’box-left’ id=’9802′]
Kako je UNS-u rekao advokat Zoran Lakićević, „usmeni nalozi lica koje nije zakonom ovlašćeno da zastupa firmu ne mogu imati značaj, a nedolazak na posao je teška povreda radne obaveze koja može za posledicu imati otkaz“.
„Moraju postojati pisane odluke prema kojima će zaposleni moći da se odrede“, rekao je Lakićević.
UNS traži od menadžmenta Tanjuga da zvanično saopšti zaposlenima šta se od njih očekuje i, prilikom eventualnih otpuštanja, poštuje sve obaveze propisane Zakonom o radu.
UNS ponovo ističe da su Ministarstvo kulture i informisanja, Agencija za privatizaciju i menadžment Tanjuga odgovorni što su propustili da pre isteka roka pokrenu postupak kojim bi zaposlenima omogućili da ostvare pravo na prenos kapitala bez naknade, koje im pripada po Zakonu o javnom informisanju i medijima.
Agencija je odgovorna i zato što nije iskoristila mogućnost da po skraćenom postupku organizuje treći krug privatizacije Tanjuga, kao što je uradila u slučaju Dnevnika AD.
UNS ističe da zbog neodgovornog rada Vlade, Ministarstva kulture i informisanja, Agencije za privatizaciju i menadžmenta Tanjuga, većina od 180 novinara i medijskih radnika ostaje bez posla, gasi se medijska kuća koja je najveći oslonac u informisanju domaće i svetske javnosti o zbivanjima u Srbiji, bez pružanja mogućnosti da se pod ravnopravnim uslovima bori na tržištu.
UNS dodaje da je odgovornost resornog ministarstva i Vlade i to što je prošlo skoro godinu i po dana od kako je direktorki Tanjuga istekao mandat, a novi nije izabran. Prema saznanju UNS-a, od devet članova Upravnog odbora, mandat je istekao za četiri člana, dok jedan nije ni imenovan.
