EN
Pritisci na novinare i medije u Srbiji ni danas ne jenjavaju, a novinari su podvrgnuti raznim pritiscima, bedno plaćeni i skloni autocenzuri, navodi se u izveštaju NUNS.
Tabloidizacija je fenomen koji dominira ne samo u medijima, već i na političkoj sceni i u drugim sferama društva.
[box align=’box-left’ id=’10344′]Politički pritisci usredsređeni su na ionako sve ređe kritičke sadržaje u medijima, a najgrlatiji u tome su upravo najviši predstavnici vladajuće nomenklature, ukazuje NUNS.
Sa programa televizija sa nacionalnom frekvencijom ukidaju se emisije u kojima su mogla da se čuju različita mišljenja, istraživački serijali koji su se bavili korupcijom, nestali su sa TV programa, a umesto njih građanima se nude najprizemniji rijaliti sadržaji.
U isto vreme, uprkos zakonskim zabranama, nekoliko televizija sa nacionalnom frekvencijom direktno prenosi stranački skup vladajuće partije, dok ta ista stranka kritikuje javni servis, jer je omogućio iznošenje ličnog stava glavnog urednika jednog medija, navodi NUNS.
U medijskoj sferi jasno se oseća nedostatak kritičkog dijaloga što nanosi veliku štetu započetim demokratskim procesima u Srbiji.
Omalovažavanja, vređanja, pretnje, šikaniranja i fizički napadi postali su „propratne pojave“, koje kao da postaju deo novinarskog posla, na koje policijski i pravosudni sistem „slabo“ reaguje, upozorava NUNS.
Krivične prijave protiv vinovnika napada na medijske radnike se gotovo po pravilu odbacuju, a ukoliko takvi „slučajevi“ i dobiju sudski epilog, kazne su preblage, ili se krivci proglašavaju neuračunljivim.
U 2015. NUNS je zabeležio 34 napada na medijske profesionalce, među kojima je bilo deset fizičkih napada, tri napada na imovinu, 20 verbalnih pretnji i pritisaka.
Protiv napasnika je podneto deset krivičnih prijava, od kojih su samo dve rešene, dve su odbijene kao neosnovane, a šest ih je u postupku.
U prvom rešenom slučaju, nasilniku je izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi u trajanju ne dužem od tri godine.
U drugom slučaju, nasilnik je proglašen neuračunljivim u trenutku napada, pušten iz pritvora, a izrečena mu je mera obaveznog psihijatrijskog lečenja, navodi se u saopštenju.
Posebno zabrinjava i onespokojava činjenica da ni posle 17 meseci policija nije otkrila napadače na novinara Davora Pašalića, urednika agencije FoNet.
Pašalića su 3. jula 2014. godine, kasno uveče, u blizini njegovog stana u novobeogradskom bloku 23, pretukla trojica mladića, vređajući ga da je ustaša.
Protekla godina je bila u znaku primene novog medijskog zakonodavstva, a ključne odrednice su privatizacija i povlačenje države iz medijskog vlasništva, kao i uspostavljanje sistema projektnog sufinansiranja u sferi javnog informisanja.
Ta dva magistralna smera medijske reforme koncipirana su Medijskom strategijom i Zakonom o javnom informisanju i medijima, ali su u praksi trasirana sa mnogo problema, često namerno izazvanim, pre svega, usled političko-partijskih interesa i uticaja, navodi NUNS.
Lokalne samouprave nisu spremno dočekale mehanizam projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja, pa su brojni konkursi sprovedeni na pogrešan i netransparentan način, često i uz očigledno namerno kršenje zakonskih normi.
Problem je i što su mediji u toku 2015. godini, takođe, pokazali nesnalaženje za projektno sufinansiranje.
Najslabija faza sistema projektnog sufinansiranja je evaluacija medijskih projekata, bez koje nema ni elementarne kontrole trošenja javnih sredstava.
Privatizacija medija je sprovedena na problematičan način i iako ozbiljnije analize procesa tek slede, jasno je da su državna informativna preduzeća pokupovala mahom vladajuća koalicija i to dobrim delom od novca iz lokalnih budžeta.
Od 73 medijske kuće koje su na početku ovog kruga privatizacije bile u vlasništvu države i lokalnih samouprava, prodate su 34.
Od tog broja, 14 medija su kupili pojedinci ili firme evidentno bliski partijama vladajuće koalicije i to u 13 slučajeva Srpskoj naprednoj stranci, a u jednom Socijaldemokratskoj partiji, navodi se u saopštenju.
U saopštenju NUNS se navodi da je ta organizacija uvela Sistem ranog upozoravanja početkom 2014. godine sa ciljem da se sistematičnije i efikasnije prate događanja na medijskoj sceni Srbije.
