Beograd – Srbija je, kaže statistika, poslednja zemlja u Evropi po broju kadaveričnih transplantacija (desetak u ovoj godini), odnosno transplantacija u kojima se organ uzima moždano umrlim osobama. Neki od stručnjaka u okruženju su procenili da se u našoj zemlji godišnje dogodi oko 1.200 moždanih smrti, što bi omogućilo najmanje 400 transplantacija bubrega, koliko svake godine ima novih pacijenata na dijalizi.
Budući da je kod nas običaj zaveštanja organa vrlo slab (za razliku od Italije, Španije, pa i Slovenije), posledica ovako niske moralne svesti našeg naroda je to da u ovom trenutku život oko 3.500 ljudi u Srbiji zavisi od aparata za dijalizu, nova jetra je spas za najmanje stotinu ljudi, a nije mali spisak ni onih koji umru čekajući novo srce. Imajući u vidu da je u jačanju svesti našeg naroda mediji imaju i te kako veliku ulogu, novinari, urednici i ostali zaposleni u Glasu javnosti odlučili su da se i oni priključe akciji zaveštanja organa pokrenutoj u Vojnomedicinskoj akademiji.
Tako je redakcija Glasa javnosti juče postala zvanično prva medijska kuća u Srbiji čiji su zaposleni dali saglasnost da im se u slučaju smrti uzmu organi i time nekom spasu životi.
– Budući da smo mnogo tekstova pisali o tome koliko je zaveštanje organa human gest, kojim se u nekoj daljoj budućnosti omogućuje da se za neki od organa mnogo kraće čeka, smatram da je naše učešće ne samo humana akcija, koju će, nadam se, slediti i druge kolege iz medija, već i čitaoci koji će iz našeg primera shvatiti da to nije ništa strašno i da će se posle ovog potpisa sigurno mnogo bolje osećati – rekao je Ivan Čorbić, odgovorni urednik Glasa javnosti.
U želji da pozdrave ovu zaista prvu kolektivnu akciju jedne medijske kuće, juče je našu redakciju posetio i doc. Siniša Gradinac, pomoćnik ministra zdravlja i predsednik Republičke stručne komisije za transplantaciju organa, kao i prof. dr Zoran Kovačević, inicijator akcije zaveštanja organa na VMA.
– Vaša redakcija je prva u našoj zemlji koja je grupno zaveštala organe i koja je uvidela da bez organa u našoj zemlji nema ni transplantacije, a samim tim ni boljeg kvaliteta života za sve one koji su vezani za dijalizu ili životno ugroženi. Do sada je u Srbiji podeljeno desetak hiljada donorskih kartica i ako uspemo da u naredne dve godine podelimo milion i po-dva, godišnje ćemo moći da uradimo 200 do 250 kadaveričnih transplantacija bubrega, 100 jetri i time ne samo da bismo zaustavili problem povećanja obolelih, već bismo ga i smanjili – rekao je prof. Kovačević, napomenuvši da svako treba da zna da je deset puta veća verovatnoća da mu zatreba organ nego da bude u prilici da ga da.
Draginac je dodao da naša zemlja ima tehničkih mogućnosti da mnogo jeftinije nego što je to u svetu uradi na stotine transplantacija godišnje, ali glavni problem je to što nema organa, ali i to što oni koji odlučuju o novcu u zdravstvu još nisu izračunali da se transplantacijom štedi novac.
– Dijaliza za samo jednog čoveka mesečno košta 1.000 evra, a jedna transplantacija se isplati već posle jedne godine ne odlaska na dijalizu. Španija je to davno uvidela i oni su za deset godina uradili 12.000 presađivanja i time isplatili i transplantaciju i još uštedeli – napomenuo je Draginac.
D.Stanimirović
