[box align=’box-center’ id=’10832′]
Zlatibor – Akcija „Negujmo srpski jezik” je akcija ozbiljnih i odgovornih ljudi. Naša namera je da skrenemo pažnju da je briga o srpskom jeziku i jezičkoj kulturi ozbiljan državni i društveni zadatak. Brzina kojom se živi naterala je mnoge da ne vode računa ni o jeziku.
Tim rečima je prof. dr Veljko Brborić, šef Katedre za srpski jezik beogradskog Filološkog fakulteta, u „Čigoti” na Zlatiboru otvorio svoje predavanje na temu „Srpski jezik i jezička kultura danas”, održano u okviru akcije „Negujmo srpski jezik”.
– Važno je šta govorimo, ali i kako to govorimo. Ovo je pokušaj da više brinemo o nacionalnom jeziku, pismu, kulturi. Evo, s Žarkom Čigojom sam odavde otišao do Višegrada, gledali smo na glavnom trgu okolinu, među njima i natpise. Nismo uspeli da nađemo nijedno ćirilično slovo. Povremeno ćemo reći: to nam je neko drugi uradio. Ne, to što nam neko drugi želi uraditi to je njegovo pravo. Naše je pravo da ne damo da nam uradi šta hoće, a naša obaveza, posebno pred mladima, da brinemo o jeziku i pismu – rekao je Brborić.
Na pitanje šta najviše kvari jezik danas: masovni mediji, internet, SMS komunikacija, politika, ovaj stručnjak odgovara:
– Jezik, na neki način, kvari sve pomalo, a mediji najviše. Danas u Srbiji ima 1.391 registrovan medij. Od toga je oko 700 štampanih, 128 televizijskih stanica, 20 internet portala, 15 novinskih agencija, radio-stanice. A do juče ih je ukupno bilo tridesetak. Imate u Srbiji medije bez ijednog lektora, bez ijednog urednika koji zna jezik. Mediji idu na profit, i legitimno ga je praviti, ali nije legitimno jezički trovati naciju – upozorio je prof. Dr Veljko Brborić, pa dodao:
– Ima, naravno, i medija koji su ozbiljni i odgovorni. Ne može se reći da se novinska kuća „Politika” ne ponaša odgovorno. Ona je odgovornija od drugih, ali i kod nje promakne neka greška jer nemaju dovoljno lektora. Radio-televizija Srbije ima lektora koliko svi drugi mediji u Srbiji, ali i kod njih se dogode propusti. Danas je brzina sve porazila. Neke dnevne informacije koje kasno stižu gotovo se i ne lektorišu, pa ako su vam novinari nepismeni onda su vam i mediji nepismeni. Dakle, svi smo tu odgovorni, ali nije odgovornost podjednaka.
<!—->
Ovaj stručnjak ističe da je lepše i zgodnije s jezičkom kulturom, s tim što mi nemamo školu te kulture.
– Probali smo na Kolarcu, trajalo je dve-tri godine, i to besplatno, a onda niko u dvomilionskom Beogradu nije bio zainteresovan. U Francuskoj, na primer, postoje škole jezičke kulture. Ako želite da budete javna ličnost izvolite nabaviti sertifikat, ako ne znate naučite. Ali to za nas ne važi – objasnio je Brborić.
O jeziku u našem obrazovanju on iznosi podatak da onaj ko je završio osnovnu i srednju školu društvenog smera ima za tih 12 godina školovanja ukupno 1.884 časa srpskog jezika. Što je, naravno, više nego dovoljno za učenje osnovnih pravila jezičke kulture, ali…
– Pravilno koristiti jezik možemo ako imamo svest o tome i ako smo to naučili. Onaj ko je, kao Zlatiborci, na dobrom području njemu je neuporedivo lakše nego onome ko je u dijalekatskoj sredini. A cilj je vladanje normom bez izuzetka. Moramo znati standard, jer svako društvo ima potrebu da postoji jedan jezik koji je sredstvo opšteg sporazumevanja – rekao je Brborić.
