[box align=’box-center’ id=’10977′]
Analizirano je 200 tekstova pisanih od 15. maja do 15 novembra 2015. godine u 10 dnevnih novina i pet nedeljnika. Među dnevnim novinama najviše tekstova sa pozitivnom konotacijom objavio je list Danas, u listu Informer 47 odsto tekstova bilo je sa negativnim kontekstom, dok su Blic i Alo uglavnom neutralno izveštavali.
Među nedeljnicima Novi magazin imao je najviše pozitivnih tekstova, Pečat prednjači po broju negativnih i neprimerenih objava, dok je NIN neutralan u svom pisanju.
Od ukupno 200 analiziranih tekstova 67 je imalo neutralan kontekst, 22 odsto negativan, a 10 odsto pozitivan kontekst, navela je predstavnica Ebarta Danica Balaban.
Zbog formulacija poput „pošast pederastije“ list Pečat dobio je i opomenu Saveta za štampu, ali to nije ništa promenilo u pisanju ovog nedeljnika, navela je Balaban.
U tekstovima štampanih medija u Srbiji prisutna je neprimerena terminologija, poput „trandža“ ili „nit’ muško, nit’ žensko“.
Čak i ako nisu negativno intonirani tekstovi koji se u srpskoj štampi objavljuju o trans rodnim osobama često odišu senzacionalizmom, a to smeta i samim trans osobama.
„Kada čitam te tekstove izgleda mi kao da pišu o životinjama u zoološkom vrtu“, kazao je aktivist/kinja i trans osoba Saša.
Sa takvim stavom se složila se Nataša, koja smatra da senzacionalistički tekstovi „dehumanizuju“ trans osobe.
Koordinator/ka organizacije Gayten LGBT Milan Đurić ukazao je na to da mediji imaju veliku ulogu u stavu koji će društvo izgraditi prema trans osobama i da su upravo oni ti koji treba da promovišu empatiju i bore se protiv stereotipa.
