[box align=’box-center’ id=’11125′]
Ivošević je, na okruglom stolu „Civilno društvo i mediji“, ukazao da Tanjug, kao javno preduzeće nije iskoristilo mogućnost privatizacije prenosom akcija na zaposlene bez naknade.
Zato je Republika, preko Vlade kao osnivača, trebalo da donese ili odluku o ukidanju Tanjuga kao izdavača ili odluku o promeni njegove delatnosti, smatra Ivošević.
Vlada nije postupila ni na jedan od ovih načina. Vlada je konstatovala prestanak preduzeća Tanjug. Odluku je potpisao premijer Aleksandar Vučić, koji se hvali da je bio najbolji student Pravnog fakulteta, a nije razlikovao dva pojma, ocenio je Ivošević.
Da je Vlada Srbije sve to imala u vidu, Ivošević misli da bi odluka o pravnim posledicama prestanka Tanjuga imala drugačiju sadržinu.
U uvodu Odluke trebalo bi da piše da se zasniva na aktu Vlade o ukidanju tog javnog preduzeća, koji ujedno predstavlja i odluku o pokretanju postupka likvidacije.
Ivošević je istakao da bi, u tom slučaju, Tanjug nastavio sa radom, ali bi firma imala prefiks „u likvidaciji“, likvidacioni upravnik bi postao zakonski zastupnik firme, a ne direktor.
To bi bila šansa za spas agencije, ali i šansa za nastavak radnog odnosa velikog dela zaposlenih. Vlada bi mogla šansu da obezbedi i stavljanjem van snage te odluke. Ukoliko se to ne učini, za ispitivanje zakonitosti donete odluke i povređenih prava zaposlenih nadležan je Privredni sud, ocenio je Ivošević.
„Neobično, ukinuše Tanjug, a on postoji. To je zato što nisu primenili zakon kako valja i ogrešili se o vladavinu prava“, konstatovao je Ivošević.
On smatra da je vladavina prava u nevolji od privatizacije medija i podseća da je vladavina prava jedan od pet stubova na kojima je Srbija utemeljena kao država, što znači da je državna vlast ograničena slobodama građana, zakonima i drugim propisima.
U medijskoj delatnosti propisi imaju ozbiljnih mana, a primećujemo i da se ne primenjuju kako bi trebalo, već kako odgovara političkim, stranačkim i drugim vanpravnim interesima, rekao je Ivošević i napomenuo da, umesto vladavine prava funkcioniše vladavina ljudi.
Ivošević je pomenuo i slučajeve privatizacije RTV Vranje i prenosa akcija na zaposlene bez naknade posle Autentičnog tumačenja Zakona o javnom informisanju u Skupštini Srbije, navodeći i primere da su medije kupovali ljudi bliski političkim strankama.
Primeri govore o politizaciji elektronskih medija, pa se može zaključiti da je uticaj politike na medije ostao, ali ga, umesto države, sprovode političke stranke na vlasti, što je suprotno Ustavu Srbije, zaključio je Ivošević.
