[box align=’box-center’ id=’11149′]
„Pitanje je koji je Vučić pravi od ta dva, ko se tu od koga ogradio, da bismo uopšte znali baratati sa činjenicom Aleksandra Vučića… Stoji ona da se samo budala ne menja, i pohvalno je kad se ljudi promene… Ovo je bilo preblizu…To nije bilo pre 40 godina, pamtim ja Aleksandra Vučića sa sigurnom kućom za Ratka Mladića, sa bulevarima Ratka Mladića… I onda preko noći imaš promenu – jasno je da promena nije plod odlaska u manastir i kontemplacije tri godine, nego je to nešto vrlo pragmatično, dakle – neiskreno“, kaže Dežulović.
Kako je naveo, to otvara pitanje da li je pravi Aleksandar Vučić onaj čuvar kuće Ratka Mladića ili ovaj evropski, demokratski Aleksandar Vučić. „Jer ukoliko nije, a nije pravi, onda je pitanje šta će biti sutra – da li opet možemo očekivati otvaranje sigurnih kuća za ratne zločince, mafijaše.. I Rusi ili Amerika, na koju stranu“, dodaje Dežulović.
To nisu političke figure koje možeš držati za reč, svaki izbor takve političke figure je nesigurna politička opcija, vrlo nesigurna istorijska opcija, podvlači. Pohvalno je da se menjaju, ali onda nek pišu knjige, nek osnivaju nevladine organizacije i pomažu ljudima, ali im ne bih verovao u polici, politika nije humanitarna aktivnost, dodaje.
„I nemojmo onom iz devedesetih tepati da je to bila politika… Ako oni to nazivaju politikom mislim da bi neki drugi trebalo da im kažu da to nije bila politika, već zločin“, dodao je Lucić.
„Beograd na vodi – katastrofa na svakom nivou“
Upitani da prokomentarišu projekat „Beograd na vodi“, gosti N1 su saglasni u oceni da je to – katastrofa.
„Iskoristili smo priliku da na prvoj liniji Waterfronta otpevamo pesme o onome ko je bacio grad niz reku i onome ko će, kao šeička sponzoruša, ostaviti Beograd na luku i vodi“, rekao je Lucić.
Dežulović dodaje da je projekat na više nivoa katastrofa. „Krajnje sumnjiv investicijski projekat, od tri- četiri milijarde, videli smo doći će do 3 soma evra ta cela ‘fantastična’ investicija“, kaže Dežulović dodajući i da je u pitanju „katastrofa“ i na urbanističko-arhitektonsko-estetskom nivou.
„Ne postoji nijedna ravan na kojoj je taj projekat dobar, osim za neke ljude koji će se, kako bi u Srbiji rekli, ugraditi u to“, naveo je.
Imamo mi u Hrvatskoj, pa i u BiH, neke slične, fantastične luksuzne ideje, u BiH i domove za arapske bogataše – a onda se to prikaže kao investicijski zamah, kaže. „Ne zna se šta je gore – da to za 20 godina ostane kao Prokop – da ostane jedna široka ledina, polubetonirana, ili je gore da se to zaista realizuje da niknu ti tornjevi, te budalaštine, ti šoping molovi… Možda je ipak bolje da prevare, skupe lovu u džep i odu, i ostave obalu Save“.
Lucić dodaje da se opet ponavlja mantra o investicijama: „I vidi se da su ove države spremne investirati u investitore – na kraju im služe da preperu neke novce… Investitori ne potroše tu onoliko koliko država uloži u njih na ovaj ili onaj način“.
U intervjuu za TV N1, Lucić i Dežulović govorili su da li se o premijeru Srbije Aleksandru Vučiću može suditi u kontekstu njegove politike iz devedesetih, gde je danas kritička misao u medijima i da li je došlo vreme da se ljudi u državama bivše Jugoslavije moraju glasno opredeljivati da li su antifašisti.
Osvrćući se na premijera Srbije i njegovo ograđivanje od politike koju je vodio devedesetih, Boris Dežulović ocenjuje da je do te promene došlo prebrzo i da tu ima nečeg neiskrenog.
Lucić: Ovo je privid, surogat demokratije
Komentarišući stanje u državama regiona, i na pitanje da li je ovo sada demokratija koju smo tražili, Lucić kaže da je to privid, odnosno „surogat demokratije“.
„Ovaj (Nikolić) u Srbiji raspisao izbore, otvoreno navijački se postavio, predsednik – što govori o fer pleju, ali i o koeficijentu inteligencije… Osetila je vladajuća većina da može još više dobiti na vanrednim izborima… Bilo bi fino da ih birači iznenade – uvek kad se neko tako bahati, bilo bi dobro da odgovor u kutijama bude onako malo – da se obeznane… A u Hrvatskoj, jedino što bi bilo normalno bilo bi raspisati nove izbore“, kaže Lucić.
On odbacuje priče o tome da bi to koštalo mnogo. „Mislim da je ova blokada i potpuna paraliza sistema, koja traje mesecima, napravila puno veću štetu“, kaže Lucić. To ne znači, kako dodaje, da bi izbori nešto promenili. „Ali, dogodila se jedna situacija gde je izmanipulisana volja birača… Izmanupulisana je ovako kako su se sporazumeli MOST, HDZ i Bandić Milan 365“, dodaje.
Lucić kaže da je takva vrsta sporazuma napravljena da gazi nešto u šta su ljudi verovali, ono u čemu su najviše verovali MOST-u. Ljudi su poverovali da MOST vraća elementarne, proceduralne principe tamo gde im je mesto, kaže Lucić. On podseća da je MOST overio kod beležnika, a da im to niko nije ni tražio, dokument da neće ići u koaliciju sa HDZ i SDP, i da su tim činom pridobili jedan deo ljudi kojima je, kako je rekao, pun kufer te dve stranke. „I sve su to proglasili ništavim, i zapravo su izvršili jednu brutalnu postizbornu prevaru… Mislim da bi ti izbori morali biti ponovljeni“, dodao je.
Dežulović: Sada vidimo pravi – vulgarni, raspušteni HDZ
Govoreći o hrvatskoj vlasti, o HDZ-u i koketiranju sa ustaštvom, Boris Dežulović je rekao da to nije novina. „Nije tačno da Tuđmanov režim nije koketirao sa ustaštvom i da mi to prvi put vidimo… Tačno jeste da on ne bi dozvolio ovakve providne budalaštine… Tuđmanov ministar kulture ne bi bio neki marginalan lik, ko nema veze sa kulturom, a naročito zbog takvih stavova“, rekao je Dežulović o ministru Zlatku Hasanbegoviću, čija je smena tražena zbog fotografije sa ustaškom kapom i ranijih članaka koje je pisao, a u kojima je veličao ustaštvo.
Dežulović objašnjava da je u vreme Franje Tuđmana bilo drugačije jer je on morao da sluša Zapad.
On je naravno bio otac nacije sa bolesnom istorijskom ambicijom i bilo mu je jasno da za ostvarenje te ambicije mora slušati šta mu govore iz Brisela, Vašingtona, Bona ili Berlina, a oni tamo nisu gledali sa osobitim razumevanjem na pojave ustaštva, dodaje Dežulović. Isto je, kako kaže, bilo i za vreme Sanadera. Hrvatska je sada u EU, i paradoksalno, te stvari su moguće – nema više usklađivanja, sad smo unutra, više nas ne mogu ucenjivati poglavljima, pregovorima, dodaje.
„Sada vidimo ogoljeni HDZ … Da je Tuđman bio u ovoj situaciji, bilo bi to puno gore… Zbog toga te stvari onda nisu bile moguće… Ali sada vidimo HDZ onako zapravo kakav jeste, onakav kakav je oduvek želeo biti. To je sad taj vulgarni, raspušteni HDZ“, kaže Dežulović, dok Lucić dodaje da je to zato što ta stranka nema potrebu za „figom u džepu“.
NE fašizmu
Govoreći o jačanju fašizma, Lucić kaže da, nažalost, ne živimo u postideološkim društvima. Problem su ideologije novca, krvi, tla, nacije i vere koje su danas izuzetno jake i dominantne i u ime kojih se i danas događaju zločini, na kraju krajeva, kaže.
Dežulović dodaje da je vreme došlo da danas treba reći ne fašizmu. „Nije samo u nas, ima i zemalja gde je gora situacija sa neonacistima i neofašistima, to je globalna stvar, kojom bi se morala baviti Evropa u budućnosti“, ističe.
O izbeglicama: Evropi stigli na naplatu istorijski računi
Evropi su došli na naplatu istorijski računi, rekao je Dežulović, govoreći o aktuelnoj migrantskoj krizi.
„Evropa se 500 godina bogati i živi na resursima drugih kontinenata – pre svega Afrike i Azije… Nakon 500 godina su ti ljudi došli za svojim – za svojim robovima, naftom, zlatom, svojim artefaktima, došli su sad i oni… I Evropa je sada iznenađena – zašto su došli? Zato što je bogata, jer je pljačkala 500 godina“, kaže.
Lucić dodaje da nije potrebno da govorimo o 500 godina, već samo o poslednjih pet. „Uz SAD je i Evropa učestvovala u buđenju kojekakvih proleća, pa vidimo čime je to rezultiralo… Ako zametnete rat u tim zemljama, a vidimo u retkim snimcima koji dolaze, vidimo sada na šta to liči… Prošli smo rat, imamo neka iskustva koja bi trebalo da nam posluže da se solidarišemo s tim ljudima, da ne postavljamo idiotska pitanja – ko njih šalje sa novcima da islamizuju Evropu“, navodi.
Pokrenuli smo ratove zbog kojih dolaze ovde, ističe Dežulović. „Ne sviđaju nam se arapski kvartovi u velikim gradovima – a da li smo se pitali da li su se njima sviđali francuski restorani u Bejrutu, ili klasicističke zgrade u Kairu… Promenili smo i mi njihove živote, sad je red došao na nas“, dodaje.
Lucić ocenjuje da je Evropa u civilizacijskom problemu, i ističe da su ideje solidarnosti i nepostojanja granica bile osnova EU, a da sada „parcijalizujemo“ i pravimo neke granice u Siriji i Iraku. „Pa se priča da Sirija ne može opstati.. To će nam se vratiti o glavu, neće opstati ni EU, krenuće raspadi“.
On naglašava da je tim ljudima život uništen. Dodaje da ih ne treba osuđivati ako imaju neke novce, ako su prodali kuću i imovinu, da bi krenuli tamo gde postoji šansa za neki život – jer šanse za život tamo gde su, neće još biti.
Feral je bio krik za istinom i incident
Govoreći o medijima, gosti N1 ocenili su da je situacija katastrofalna u zemljama regiona, da nije sjajna ni u Sloveniji, gde je ipak malo bolja, ali da je u Srbiji stanje – veoma loše.
„Trafika je življa u Srbiji nego u Hrvatskoj, ali svi ti živi tabloii… Ogromna većina tabloida i medija koji su pod šapom Aleksandra Vučića i ono nešto malo što je ostalo su opet komunikacijski kanali nekih većih interesnih skupina“, kaže Dežulović, dodajući da onih drugačijih ima tek toliko da se jedva na prste jedne ruke mogu nabrojati.
Kažu da je novinarstvo izgubilo bitku sa oglašivačima, i to autogolovima – a da su krivi urednici, novinari i vlasnici.
Dodaju da je loše vreme za nedeljnike, ali kažu da će novine opstati, jer mora da ostane i neki papirnati trag.
„Novosti su pokazale da takvo novinarstvo ima smisla, a i dreka koja se diže na urednike, istraživače, pokazuje kako je sloboda u novinama, koja definitivno postoji u Novostima, škakljiva i opaka stvar. Gospoda iz političkih krugova i elitni kulturnjaci – mnogi od njih ne vole da postoje slobodne novine“, priča o medijskoj situaciji u Hrvatskoj Lucić.
Feral (tribune) nije bio ni pre, ni posle, Feral je bio i onda incident, kaže Dežulović.
Niti smo bili u normalno vreme, ni u normalno mesto – bio je zamena i za slobodan parlament i jedini prostor slobode u državi, ocenjuje Dežulović.
Mi smo bili naprosto krik za istinom, a istina u takvim trenucima, istorijskim, nema dve strane, rekao je.
On dodaje da danas ima slobode na internetu. „Tamo ima ljudi koji se smeju, ali je pitanje da li se smeh čuje…Tundra internetska je preširoka“, zaključio je Dežulović
.
