[box align=’box-center’ id=’11168′]
Kada će Tanjug konačno prestati da emituje vesti, pitanje je koje se poslednjih dana često može čuti u našoj javnosti. Niko se, međutim, ne pita ko će popuniti prazninu na medijskom prostoru Srbije kada prestane da radi agencija na Obilićevom vencu u Beogradu.
Tanjug je formalno ukinut zakonom koji je usvojen krajem prošle godine, ali on, sa smanjenim brojem novinara, i dalje emituje vesti. To je svakodnevno vidljivo u medijima: on dominira u mnogim listovima, na radiju i televiziji. Ali niko da se zapita: ko će popuniti prazan prostor koji će se njegovim gašenjem neminovno pojaviti. To ne interesuje ni vladu koja je odlučila da zatvori Tanjug pod čudnim objašnjenjem da u skladu sa standardima EU država mora da izađe iz vlasništva u agenciji. Činjenice, međutim, govore suprotno: gotovo u svim zemljama EU i dalje postoje državne agencije – u Hrvatskoj Hina, u Sloveniji STA, u Grčkoj ANA…
Privatne agencije Beta i Fonet su dobre agencije, ali očigledno još nisu u stanju da zadovolje potrebe srpskog medijskog tržišta. Tanjug i dalje predstavlja – iako poslednjih meseci radi sa polovinom ljudi – glavnu „fabriku” vesti. Evo kako to izgleda na primeru „Politike“, koja korektno označava čije su vesti koje objavljuje na svojim stranicama. U prazničnom dvobroju za 15. i 16. februar list je objavio 16 Tanjugovih i dve Betine informacije, 17. februara taj odnos je bio 14 prema dva, 18. februara 17 prema šest, 19. februara 19 prema šest, 20. februara 13 prema pet… Sličan odnos je je bio i sledećih dana, na primer 29. februara devet prema jedan, 1. marta 17 prema sedam, 2. marta 14 prema tri, 3. marta 12 prema tri u korist Tanjuga.
U ovom periodu „Politika” nije objavila nijednu informaciju agencije Fonet. Ona se očigledno specijalizovala za video i fono izveštaje gde je verovatno u prednosti u odnosu i na Tanjug i na Betu.
Kakav je odnos u drugim medijima u Srbiji teško je utvrditi, pošto većina njih ne navodi čije su informacije koje objavljuju. U svakom slučaju, ova statistika je, iako nepotpuna, indikativna i treba da posluži vladi da preispita svoju odluku. Pogotovo što su za jednu državu kao što je Srbija – iako se suočava s ekonomskim problemima – u suštini to male pare.
Ako u vladi ima dobre volje, još nije kasno. Pre konačnog gašenja agencije moglo bi se pokušati s drugim modelima vlasništva – poput akcionarskog društva u kome bi država bila vlasnik sa „zlatnom akcijom”, a akcionari – zaposleni i firme zainteresovane za ekonomske vesti. Moguć je i model tzv. javno-privatnog partnerstva, u kojem bi, pored države, suvlasnici mogle da budu i privatne agencije. To bi zajedno s Tanjugom bila jaka agencija, koja bi bila značajan izvor informisanja domaće i strane javnosti, uključujući i našu dijasporu.
Ali, ako je suditi prema izjavi državnog sekretara u Ministarstvu za kulturu i informisanje Saše Mirkovića, ta priča je završena. On je unapred shvatio da su „privatne agencije Beta i Fonet dovoljne za medijsko tržište Srbije“, mada je kasnije pokušao da se pravda da je pogrešno citiran.
Tanjug je osnovan pre 70 godina i bio je, kako se to moderno kaže, „brend” i u Jugoslaviji i u svetu, sem kratko vreme krajem prošlog veka. Posle posrtanja u vreme Miloševića, on je opet, uz mnoge manjkavosti, bio i ostao simbol tačnog i brzog informisanja. Vreme je zapravo potvrdilo da je dobru novinsku agenciju teško stvoriti, što u vladi očigledno još nisu shvatili. Olako su se poigrali sa sudbinom Tanjuga da bi se otvorio prostor za privatne agencije, koje se u poslednje vreme suočavaju s finansijskim problemima.
U agenciji Beta, sudeći prema njenom najnovijem reagovanju, primetno su nervozni: traže od generalnog sekretarijata vlade da se hitno sprovede zakon i da se stavi katanac na Tanjug. Da nije tužno (i ružno) bilo bi smešno. Ta ista Beta godinama je svojim novinarima – prema kazivanju nekih od njih – isplaćivala na ruke deo plate kako bi izbegla plaćanje doprinosa državi. Ali, sada se to zaboravlja, važno je eleminisati Tanjug koji i dalje dominira u medijskom prostoru. To više govori o slabostima privatnih agencija nego o kvalitetu Tanjuga koji se poslednjih godina suočava s materijalnim i kadrovskim problemima i više ni približno nije ono što je nekad bio – osma agencija na svetu.
Novinar i publicista
