[box align=’box-center’ id=’11570′]
Posebno zahtevaju da se novinska agencija Tanjug što pre zatvori, a brine ih mogućnost da se projektno sufinansiranje medija koristi kako bi se vlasnicima privatizovanih medija nadoknadio trošak i to što nema kontrole nad raspodelom budžetskog novca za javni interes u informisanju. Protestuju i zbog izbora psihologa Aleksandre Janković u Savet Regulatorne agencije za elektronske medije (REM) jer je 2008. „proglašena za najhomofoba godine”.
Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa, udruženja koje je među pokretačima peticije, kazala je za „Politiku” da je nevladin sektor ovim pismom želeo da u izbornoj kampanji upozori da uređivačka politika medija, naročito onih nedavno privatizovanih, mora da sledi javni interes.
Kako iz Vlade nije stigao odgovor, pismo je poslato na mnoge evropske adrese.
– Poslali smo pismo i Evropskoj delegaciji, OEBS-u, Asocijaciji regulatornih nezavisni medija… Voleli bismo kada bi moglo da se reši u okviru Srbije, ali smo svedoci da naša vlada mnogo bolje reaguje na one mehanizme i procedure koje su u okviru evropskih integracija. Uvek se zahtevi ostvare kada neko iz Evropske unije ili Evropske komisije pozove – kaže Maja Stojanović.
Potpisnici ove peticije su Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), ali i mnoštvo organizacija koje nisu poznate po ekspertizi u oblasti medija. Tu su Klub hor i razgovor iz 1804, Društvo za obrazovanje odraslih, Udruženje za podršku ljudima sa neurozom „Herc”, Nacionalna asocijacija za eko-turizam „Eko-turizam Srbija”, Udruženje samohranih roditelja iz Novog Pazara… Mnogi i ne znaju tačno šta su potpisali, iako Maja Stojanović tvrdi da u toj činjenici nema ničeg spornog, da je tu reč o „solidarnosti” unutar nevladinog sektora.
– Mi potpisujemo mnogo stvari, ali nismo baš stručni u svim oblastima. Računam, ako JUKOM nešto pošalje da mogu da potpišem jer su oni dovoljno stručni, imaju više svoj pravni tim i više kapaciteta od nas koji se bavimo pre svega aspektom rodne ravnopravnosti. Stojim iza svakog slova ovog pisma, naročito što znam kako je završena privatizacija medija u Kruševcu – objasnila je predsednica udruženja žena „Peščanik” Snežana Jakovljević.
Klub hor i razgovor iz 1804. svoj potpis je priložio jer smatra da je „sloboda medija gušena i iskorišćavana”, objasnila je predsednica i dirigentkinja tog udruženja Jasna Hadžić. Međutim, kada smo je upitali koje je zamerke pronašla u medijskim zakonima čije paragrafe hvale evropski eksperti, iznenadila se:
– A, to je onda greška, dilitnite to. To je neko od nas iz društva poslao bez konsultacije, onda to izbrišite. Ako imamo taj zakon onda je to u redu i ne bih mogla da ga komentarišem pošto nisam čitala taj propis – priznaje Jasna Hadžić.
Pojedini potpisnici koje smo kontaktirali nisu želeli ni da se predstave kad su čuli šta je povod razgovora, poput predstavnika Društva za obrazovanje odraslih iz Beograda.
– Nismo zainteresovani za razgovor sa vama – kratko su odgovorili.
Neki su obećavali da će da pozovu kasnije, čim se podsete šta su potpisali, poput organizacije „Eko-turizam Srbija”, ili kada se konsultuju sa upravnim odborom, što je tvrdila predsednica udruženja „Herc” Larisa Despotović.
Zvonko Damjanović iz Građanske čitaonice Evrope najviše je kritikovao projektno finansiranje medija za koje tvrdi da traje „pune dve godine”. Udruženju Gama se ne sviđa što su ukinuti regionalni javni servisi, koji nikada nisu ni uvedeni.
Obraz potpisnika peticije spasili su Inžinjeri zaštite životne sredine koji su se iz prve setili šta su potpisali, a znali da objasne i zašto: zbog loše sprovedenih privatizacija i stanja u lokalnim medijima.
———————————————————————————————————————————————
Radomirović: Stanje u medijima bolje nego 2009.
Glavni i odgovorni urednik portala „Pištaljka” Vladimir Radomirović ne slaže se za zamerkama koje su navele organizacije civilnog društva.
– Stanje je mnogo bolje nego 2009. kada je donesen drakonski zakon o medijima koji je NUNS podržao. Komisije koje Ministarstvo kulture formira za raspodelu novca medijima odlučuju bez pritiska izvršne vlasti, pa danas one redakcije iza kojih ne stoje jake poslovne strukture imaju veće šanse da dobiju novac iz budžeta nego ranije. Takođe, procedure tih komisija mnogo su
