Ključni dokaz je priznanje pravosnažno osuđenog pripadnika JSO Nenada Ilića Glavonje iz 2003, gde je opisao uloge u atentatu Milana Radonjića, šefa CDB Beograda i Stevana Baste, načelnika 3. odeljenja, kojima se sudi odvojeno.
– Branko Berček (neposredni atentator) mi je ispričao kako mu je jedan bezbednjak pokazao fotografije Vukove kuće, kako može da joj se priđe i kako može da se udalji. Ja sam ga pitao: “Ko je taj bezbednjak?” Berček mi je odgovorio: “To je jedan krupni, zove se Basta” — svedočio je Ilić, osuđen za saizvršilaštvo.
On je ispričao i da se čuo sa Miloradom Ulemekom Legijom, koji je sa njim osuđen, i saopštio mu da oni nisu sigurni da je Drašković u stanu.
– Legija je rekao: “Dobro, ništa, proveriću sa Medom”. Meni je bilo poznato da je Meda nadimak Milana Radonjića. Legija se javio nakon 15 minuta i rekao: “Čuo sam se sa njim, sigurno je tu” — svedočio je Ilić o ulozi Radonjića, koji se takođe branio da je Bastu i Romića poslao u Budvu da prate Draškovića, a ne zbog atentata.
Vrhovni sud još 2007. potvrdio je presudu Specijalnog suda kojom su osuđena četvorica pripadnikaJSO, kao i Radomir Marković, tadašnji šef DB, da su po naređenju Slobodana Miloševića pokušali da ubiju Draškovića u Budvi 15. juna 2000.
Postupak za atentat u Budvi protiv Radonjića, Baste i Ratka Romića, šefa 6. odeljenja, vodio se odvojeno u Višem sudu i sada je u apelaciji. Apelacioni sud je već poništio osuđujuću presudu, a isto veće Višeg suda ih je zatim oslobodilo.
Na tu presudu se žalilo tužilaštvo i zastupnici Draškovića sa zahtevom da se u dokaze uvrsti priznanje Ilića dato pred istim sudom za isto krivično delo.
“Pratili objekte”
Milan Radonjić i Ratko Romić su u zatvoru zbog postupka za ubistvo Slavka Ćuruvije, a Stevan Basta se u postupku za budvanski atentat brani sa slobode.
Svi oni se brane da su i za ubistvo Slavka Ćuruvije i za atentat na Vuka Draškovića u Budvi samo “pratili objekte”.
