ENBurna zbivanja na političkoj sceni ovako kompleksne zemlje kao što je naša izazov su za dopisnike stranih medija, kojih u Beogradu ima 450. Sa nekima od njih razgovarali smo o tome koje teme su najčešće prisutne u njihovim izveštajima, šta im je najzanimljivije, šta je za njih najveći izazov. U nekoliko nastavaka donosimo mišljenja izveštača vodećih medija evropskih država.
“Ako je kraj devedestih bio u znaku Kosmeta i NATO bombardovanja, 2000. godina u znaku promene vlastik, čini se da je od 2001. godine Hag jedina konstantna tema prisutna u izveštajima ne samo APF nego i većine inostranih medija”, kaže Aleksandar Mitić o svom šestgodišnjem iskustvu dopisnika pomenute agencije. Novinar koji trenutno boravi u Briselu i piše o Srbiji za “International Securitu Network” smatra da se Hagu daje suviše prostora u stranim medijima, i to na štetu situaciji na Kosmetu.
-Razumem da je Hag tema koju konstantno nameću strani zvaničnici i spin majstori haškog Tribunala, ali čini mi se da se ta priča često vrti u krug-kaže on. –Razumem, takođe, da mnogi ne žele da govore o Kosmetu, jer im je neprijatno da usred Evrope postoji međunarodni protektorat-crna rupa- u kojm ljudi žive opkoljeni bodljikavom žicom i u kome 25 000 nATO vojnika ne uspeva da spreči pogrom koji se desio marta 2004. godine. Skandalozno je kako je priča o Kosmetu zataškana u većini zapadnih medija. Spominje se tu i tamo, sporadično, ali niko ne vršI pritisak na to da se greške priznaju i isprave.
Dobri i loši momci
Aleksandar Mitić priznaje da je, radeći za jedan tako velik medij kao što je AFP nekada i sam bio pristrasan, nekada previđao značaj neke važne informacije, nekada reagovao previše emotivno, a nekada previše hladno.Međutim, ništa vam ne vredi samokritika ako sa druge strane ne postoji tolerancija-dodaje on.
– Francuska je fascinatna po tome što se tamo već godinama vodi jedna žestoka debata oko jednoumlja, onog a što oni zovu “pensee unique” ili intelektualni terorizam. Ukratko, postoje intelektualni krugovi, tu uključujem i pojedine urednike u velikim medijima u Parizu, koji smatraju da mogu, ponekad ideološki ostrašćeno, non-stop da određuju ko su dobri a ko loši momci svuda u svetu, pa i u Srbiji.Ne daj bože da odstupiš od mejnstrim šablona, odmah si “nacionalista”, “velikosrbin”, “debeovac”, “klerofašista”. Karikiram, ali samo malo. To je problem koji se javlja u dobrom delu zapadnih medija.. A problem je i u tome ko izveštava. Postoje novinari koji u svakoj konzervi jure haške optuženike, imaju crvene telefone za vezu sa haškim Tribunalom i portparolom Florens Artman, dok ih pogrom na Kosmetu ne dotiče.
Mitić ističe i problem sa izvorima informacija, tvrdeći da u Beogradu postoje unapred određeni “dobri” analitičari i izvori informacija, oni koji kadriraju “spinuju” priču- stavljaju je u određeni kontekst.
-Čim pokušaš da izađeš iz tog kadra, koristiš neke druge analitičare i izvore informacija, imaš problem zbog “političke nekorektnosti”.Rezultat: teška autocenzura i frustracija. Posledica: loše i jednostrano izveštavanje. Rešenje:ponizno se povinovati pravilima igre, ili rizikovati i pokušati nešto novo i drugačije.
Učenje na greškama
Naglašavajući da je rad za AFP za njega bila velika privilegija, Mitić kaže da je to značilo učiti na svojim i tuđim greškama i boriti se protiv jednih i drugih.
– Za vreme bombardovanja bio sam jedini dopisnik nekg stranog medija koji je čitav rat proveo na Kosmetu. Fascinatno je bilo da je AFP profesionalno i bez cenzure objavljivao sve moke ekskluzivne izveštaje sa terena, mada su neki od njih, poput bombardovanja izbegličkih kolona u blizini Đakovice i Prizrena, imali jako negativne reprekusije po sam tok operacije NATO. Upravo ovih dana, na jednoj večeri u Briselu, evocirao sam te dane sa jednim od portparola NATO. Tada smo, u neku ruku, bili suparnici, ja sam slao izveštaje sa terena, a njegova ekipa pokušavala da putem “spin” metoda ublaži njihove posledice po NATO. Prisetio se svih problema koje sam im zadavao I odao mi veliko priznanje, što je, ipak prava profesionalna satisfakcija.
Gordana Popović
