ENMinistar za kapitalne gluposti je asocijativan lik. Jedan moj prijatelj, kad god ga vidi na TV, kaže da ga podseća na čoveka koji je upravo nekom ukrao novčanik na seoskom vašaru, pa nije siguran da ga neko nije video. Ili ga podseća na pokislu kokošku koju je komšija upravo oterao sa svog đubrišta. Ne slažem se sa ovom slikovnicom, jer meni je u suštini žao psihića. Kao dete ili je pao na glavu sa šljive čačanke ili je imao nelečeni meningitis. On nije kriv. Kriv je vratar nervne klinike koji je ostavio otvorena vrata.
Čovek šutne novinara u TV studiju, pa posle objašnjava kako su mu umesto vode u studiju podmetnuli nekakav alkohol. Psihić uhvati za gušu saobraćajca na putu kod Užica samo zato što se usudio da zaustavi nekog njegovog saradnika. Usput policajcu „spomene“ i majku i sestru i sve po spisku uz obavezno pitanje „Znaš li ti skote ko sam ja?“. Posle je objasnio da policajac laže. Čovek, mrtav hladan Olji Bećković, autoru kultne TV emisije „Utisak nedelje“, pošto ga je negde pomenula, javno poruči: „Dao bih joj da mi p… da nije onako ružna!“ I nikom ništa!
Kad je došao na vlast, ovaj „kapitalni psihić“, pošto je ispeglao lice, pomislio je da ima pravo na sve. Da ide u Brazil da bira avione za JAT i da sa sobom vodi svoju „sekretaricu“. Da turskog biznismena Taru, koji je javno rekao da hoće da investira u Srbiju milijardu evra, pozove na sastanak i da ga onda ispali. Pozdravio se sa njim, pa saopšti da mora da izađe iz kabineta na dva minuta. Nije se vratio.
Velimir je dao sebi za pravo da pljune celoj Srbiji i svim Srbima direktno u lice. Odabrao je Vilijama Vokera, poslenika CIA, u Srbiji poznatijeg kao nosača bajatih leševa u selu Račak na Kosovu (posle čega je počelo bombardovanje Srbije 1999.), i dao mu biznis na beogradskom Aerodromu. Velimir je oličenje srpskog patriote i Srbije koja živi od kratke pameti. Da li ga zbog toga jedna TV proglašava za najuspešnijeg ministra? Oslanjao se psihić na kratko pamćenje Srba kad se hvalio svojim ravnogorskim poreklom i da nikad nije bio komunista. Ispostavilo se da je u gornjomilanovačkom „Graditelju“ bio predsednik Akcione konferencije SK.
Crvenom Ravnogorcu se ne mogu poreći rečitost i obrazovanje. Kad mu neko pomene fakultet, on dobije alergiju. Počne da psuje, preti i koristi samo jedan glagol. Po njegovoj priči, on je najpre završio Tehnološki fakultet u Sarajevu, a zatim u Beogradu, a posle u Čačku. Zar sumnjate da čovek ovog vokabulara nije fakultetski obrazovan? „Nagnaj babu!“ Kad ga na TV Čačak pitaju gde su pare fakultetlija, odgovara: „Nema pare, pare su pokrate.“ U Valjevu saopštava: „Evo voza, a nateraćemo i put.“ „Dognaj i prodaj.“ Akademski, nema šta.
Šta da radite. Psihić je na slobodi. U čemu je njegov problem sa Kurirom? Kurir nikome nije oprostio bilo koju aferu, skandal, nezakonito poslovanje, nijednog političara koji se našao u nezakonitim poslovima nije prećutao niti prikrio. Kurir je zatekao „kapitalca“ sa rukama u pekmezu više puta. Kad se to dogodilo prvi put, javljao se psihić i pretio. Javljali su se neki njegovi ljudi iz podzemlja (imena poznata redakciji i svi ti razgovori su snimljeni) koji su pretili Draganu J. Vučićeviću, zameniku glavnog urednika, i meni: rekli su nam da će ministar „kapitalac“ platiti po 5.000 evra svojim momcima za naše odsečene noseve, a po 3.000 evra za svako naše uvo. Kurir je sve to objavio. Jasno je pokazao da Srbija ima pravo da zna sve. On hoće da kaže kako Kurir laže. E neće biti. U Kuriru niko nije korumpiran, a psihić je patološki lažov!
To se kapitalnom psihiću nije dopalo. Nastavio je sa zivkanjem, pretnjama, psovkama neverovatnog asortimana. Posle je nastavio sa pričama o tome kako smo Vučićević i ja korumpirani. O meni je pričao da me je plaćala mafija, a posle on lično. Tada je tvrdio da mi je dao 100 DM reketa. Najnovija tvrdnja psihića je da sam bio kod njega kući i tražio mu 200 evra. Od svega je tačno to da sam bio kod njega kući u proleće 2001. Sa mnom su bili i Vučićević, Mikica Marković i jedan pametni Srbin imenom Zoran Korać. Radili smo intervju za „Glas javnosti“. Oni su svedoci da sam uzeo pare.
P. S. Slušaj, opeglani psihiću. Sa ovim otpisujem bilo kakvu raspravu sa kapitalnim psihićem, makar on sutra doktorirao na fenomenu srpskih fekalija i kanalizacije.
Đoko Kesić
