[box align=’box-right’ id=’12511′]
Jedan sa tog spiska je tek u „Politici” pročitao da je streljan, pa su ga sudije i presuditelji naknadno pronašli i dotukli.
Iako se nikada nije do kraja predala i zaboravila da je novina, „Politika” se tek poslednje dve decenije setila zašto je osnovana i šta je objavila u svom prvom uvodniku pre 112 godina.
To je bilo najuočljivije u vreme urednikovanja Ljiljane Smajlović koja je objavljivala kritičke tekstove nezavisnih intelektualaca, da su se na jednoumlje naviknuti i od slobode odviknuti čitaoci svaki put pitali – da li će takve tekstove čitati i sledećeg dana.
Za razliku od drugih nezavisnih glasila, „Politika” nije bila glasilo sekti i istomišljenika.
Neslaganje s menadžmentom i nemoć da sazna ko je vlasnik „Politike”, Ljiljana Smajlović je navela kao razlog za svoju ostavku. Skupština Politike se odavno ne sastaje, a nepoznati vlasnik se ne oglašava, pa ne znamo ko bi tu ostavku trebalo da prihvati.
Bojim se, da po običaju, niko ne zna ono što svi znaju. I to je ono što najviše zabrinjava.
Branite „Politiku” od nevidljivih prstiju i bezimenog mraka.
