[box align=’box-right’ id=’13142′]
Kako je za UNS rekla Stokućina sestra Branka Damnjanović, za njegovu smrt saznali su iz televizijskih vesti.
„Odmah sam otišla u Prištinu gde sam preko Komiteta za pomoć pokušala da prenesem njegovo telo u Niš gde je cela porodica već živela, ali mi nisu dozvolili. Nisam mogla ni da ga sahranim u Prištini. Tada je situacija bila teška, morali bi da obezbede celo groblje da bi omogućili sahranu“, rekla je Branka Damnjanović, a preneo UNS.
Momir Stokuća sahranjen je 24. septembra 1999. godine u Gračanici, a njegovo telo Branka Damnjanović u Niš je prenela tek 2014. godine. Porodica nikada nije dobila informaciju o istrazi i okrivljenima za ubistvo.
UNS i DNKiM podsetili su da je od avgusta 1998. godine do septembra 2000. godine na Kosovu i Metohiji nestalo i ubijeno sedam novinara i medijskih radnika čije sudbine do danas nisu rasvetljene.
Novinari Radio Prištine Đuro Slavuj i Ranko Perenić su 21. avgusta 1998. godine krenuli ka manastiru Sveti Vrači u Zočište da urade prilog o povratku otetih monaha. Poslednji put su viđeni u Velikoj Hoči, odakle su greškom krenuli ka Orahovcu koji je u to vreme bio pod kontrolom Oslobodilačke vojske Kosova. Automobil u kojem su bili, plava „zastava 128“, nikada nije pronađen.
Novinar prištinskog Jedinstva i dopisnik Politike Ljubomir Knežević otet je 6. maja 1999. godine kod Vučitrna u podnožju planine Čičavica.
Novinar i prevodilac Aleksandar Simović nestao je 21. avgusta 1999. godine u Prištini. Deo posmrtnih ostataka Simovića pronađen je u selu Obrinje kod Glogovca.
Medijskog radnika Mila Buljevića otela je OVK 25. juna 1999. godine nedaleko od izbegličkog centra u Prištini.
Novinar srpske redakcije Radio Kosova Marjan Melonaši nestao je u Prištini 9. septembra 2000. godine.
Među ubijenim novinarima na Kosovu i Metohiji su i novinari lista Bota sot Bekim Kastrati (2001) i Bardilj Ajeti (2005). Ajeti je ubijen kod sela Bresalce nedaleko od Gnjilana. Ubijen je iz vozila u pokretu, navodi se u saopštenju.
