London – Zašto su britanski mediji šokirani zbog tvrdnji da su američki predsednik i britanski premijer razgovarali o mogućem bombardovanju arapske televizijske stanice Al-Džazira, a nisu bili kada je jedan predsednik tako i postupio – Bil Klinton 23. aprila 1999, bombardujući Radio-televiziju Srbije, pitanje je koje je postavljeno u najnovijem broju londonskog konzervativnog časopisa „Spektejtor“.
„Da li je Džordž Buš pravio neslane šale na račun bombardovanja Al-Džazire i da li se (Toni) Bler smejao „po dužnosti“? Kako su lideri slobodnog sveta mislili da je u redu da se prave šale na račun batinanja dosadnih arapskih novinara dok je nacija (Iračani) spaljena pod njihovim nadzorom“, pitaju se sada šokirani britanski novinari, a gde su bili da se oglase kada je bombardovana RTS, navedeno je u tekstu „Spektejtora“.
„Pre šest godina, predsednik Bil Klinton je poslao krstareće rakete da unište TV studio. Ujutro u 2.20 časova 23. aprila 1999, na vrhuncu kampanje na Kosovu, NATO predvođen Klintonom i Blerom uništio je sedište RTS u centru Beograda. Rakete su razorile prednji deo i barem jedan studio. Više od 120 ljudi je radilo u toj zgradi, 16 je poginulo a 16 ranjeno – uglavnom tehničari i pomoćno osoblje“, podsetio je novinar „Spektejtora“ Brendan O`Nil. Autor podseća na premijerovu izjavu posle bombardovanja RTS.
– Mediji su aparat koji održava (Slobodana Miloševića) na vlasti i sasvim je opravdano da ih saveznici NATO oštete i uzmu za cilj“, kazao je tada Bler. – Premijera je, podseća dalje O`Nil, podržavala Kler Šort koja se danas izdaje za ratnika u borbi protiv rata, ali je pre šest godina bila najglasnija u laburističkom kabinetu za bombardovanje Jugoslavije, a u međuvremenu je podnela ostavku zbog rata u Iraku.
Po novinaru „Spektejtora“, bombardovanje RTS su kasnije, na groteskan način, pokušali da opišu predstavnici NATO koji su tvrdili da studio pun radnika nije bio gađan namerno, već da su imali nameru da bombarduju TV predajnik!
O`Nil je podsetio da je bilo i časnih izuzetaka, poput britanskog Nacionalnog saveza novinara koji je osudio napad na RTS. Ipak, primećuje O`Nil, mnogo novinara je nastojalo da pređe preko bombardovanja zaposlenih u RTS jer se to nije uklapalo u ideju „humanitarnog rata“ koji je NATO, prema njima, vodio na Kosovu i Metohiji.
Novinar pri kraju teksta pita kako Buš i Bler mogu da govore da iračkom narodu donose slobodu (što uključuje i slobodu štampe), a da pri tom uništavaju novinare.