Od 2006. godine do danas, u svetu je ubijeno ili poginulo prilikom izveštavanja najmanje 780 profesionalnih novinara. Samo ove godine stradalo je 57 profesionalnih novinara, devet građanskih novinara i osam saradnika medija, i to najviše u Siriji i Avganistanu.
„Pakao“ za novinare, prema izveštaju Reportera, ove godine su Sirija, gde je stradalo 19 novinara, Avganistan (10), Meksiko (9), Irak (7) i Jemen (5).
Stradalih je ove godine za 27 manje nego prošle, kada je život izgubio 101 profesionalni, građanski novinar ili saradnik medija, navodi se u izveštaju RSF-a.
Izveštači napuštaju rizična područja
Razlog tome nije globalni napredak u slobodi medija, već to što sve više izveštača napušta rizična područja: ne samo Siriju, Irak i Libiju već i Jemen, Avganistan, Bangladeš i Burundi, zemlje koje su postale „crne rupe informacija gde se krivična dela ne kažnjavaju“.
Drugi razlog za smanjenje broja stradalih jeste i to što se novinari autocenzurišu i tamo gde nema rata, ali gde se iz raznih razloga guši slobodno novinarstvo, proizvoljno se zatvaraju mediji i sprovodi cenzura.
Takav je primer Meksika, koji je, prema podacima RSF-a, „najsmrtonosnija“ zemlja za profesionalne novinare koji su žrtve kriminalnih kartela, ali i policije i državnih službenika među kojima je raširena korupcija.
„Uprkos svojoj hrabrosti, novinari u zemljama poput Meksika ili Južnog Sudana nemaju drugog izbora do da se samocenzurišu kako bi izbegli da budu ubijeni“, navodi se u izveštaju.
Ubijeni su u čak tri četvrtine slučajeva bili direktne mete napadača, kao, na primer, u Avganistanu, gde je svih desetoro stradalo baš zbog svoje profesije. Čak sedmoro njih izgubilo je život u samoubilačkom napadu na minibus TV Tolo, za koji su odgovornost preuzeli talibani.
„Sve je više nasilja nad novinarima sa predumišljajem. Jasno je da se novinari targetiraju i ubijaju baš zato što su novinari. Ova alarmantna situacija odražava očigledni neuspeh međunarodnih inicijativa za zaštitu novinara i predstavlja smrtnu kaznu nezavisnom izveštavanju u područjima gde se na sve moguće načine sprovode cenzura i propaganda, naročito od strane fundamentalista na Bliskom istoku“, navodi generalni sekretar RSF-a Kristof Deloar.
Inače, ove godine su Reporteri u svom izveštaju objedinili i profesionalne i građanske novinare i saradnike medija, koji su se dosad računali zasebno.
„Građanski novinari i saradnici medija imaju sve važniju ulogu u proizvodnji vesti i informacija, posebno u zemljama sa opresivnim režimima i zemljama u ratu, gde je otežan rad profesionalnih novinara“, dodaje se u izveštaju.
Među ubijenima i pet novinarki
Anabel Flores Salazar, 32-godišnja novinarka iz Meksika, koja je istraživala organizovani kriminal za jedne novine iz savezne države Verakruz, kidnapovana je u februaru. Njeno polugolo telo, sa vezanim rukama i plastičnom kesom preko glave, pronađeno je dan kasnije, pored puta.
U Somaliji je u junu upucana 24-godišnja Salad Osman Sagal, novinarka Radio Mogadiša, i to na univerzitetu na kome je studirala. Niko nije preuzeo odgovornost za njenu smrt, ali se pretpostavlja da je to učinila islamska pobunjenička vojska Al-Shabaab koja je, kako se navodi, ubila mnogo novinara u toj afričkoj zemlji.
U bombaškom napadu na minibus privatne TV Tolo iz Avganistana, među sedmoro poginulih, tri su bile žene. Ovu televiziju, kao i drugu najveću avganistansku televiziju 1 TV, talibani smatraju svojim „vojnim metama“.
ISIS „DŽELAT“ NOVINARSTVA, TURSKA NAJVEĆI ZATVOR
Reporteri bez granica su objavili i godišnji izveštaj o broju uhapšenih, zarobljenih i nestalih novinara.
U njemu se ističe da je tokom 2016. uhapšeno za oko šest odsto više novinara nego prošle godine – 348 njih, od kojih je 187 profesionalnih reportera, 146 građanskih novinara i 15 saradnika medija.
Čak za petinu se povećao broj uhapšenih profesionalnih novinara, i to naročito u Turskoj, zemlji koju Reporteri nazivaju „najvećim zatvorom za profesionalne novinare“ sa preko 100 uhapšenih, među kojima je i mnogo žena.
Slede Kina (103), Sirija (28), Iran (24), Egipat (27), dok ih je u ostatku sveta „iza brave“ 125.
Takođe, u svetu su trenutno zarobljena 52 novinara, i svi u ratnim područjima – Siriji (26), Jemenu (16) i Iraku (10), što je takođe nešto manje nego prošle godine, a najviše njih je zarobio ISIS.
Kako ističu Reporteri bez granica u svom izveštaju, ti novinari doživljavaju „strašnu sudbinu“ – ili bivaju varvarski ubijeni pred kamerama, što se posle objavljuje na društvenim mrežama, ili budu primorani da učestvuju u propagandnim video-snimcima terorista.
„Džona Kantlija, britanskog novinara uhvaćenog 2012. godine, ISIS je koristio za svoju propagandu. U julu se pojavio veoma mršav u njihovom videu. RSF osuđuje kukavički način na koji je novinar, vidljivo oslabljen višegodišnjim zatočeništvom, iskorišćen u propagandne svrhe džihadista“, navodi se u izveštaju.
Prema podacima Reportera bez granica, jedan novinar se vodi kao nestao. To je Žan Bigirimana iz Burundija. Poslednji put je viđen u junu, u pritvoru obaveštajne službe, a od tada mu se gubi svaki trag.
Njegove kolege su, kako se navodi, počele da istražuju njegov nestanak i otkrile su u reci dva tela čija je identifikacija, međutim, bila nemoguća. Nisu urađene ni autopsija ni DNK analiza jer su lokalne vlasti brzopotezno sahranile tela.
U toj afričkoj zemlji, kako navode, vlada velika politička kriza, mediji se zatvaraju, a novinari su česte mete napada.
