ENBeograd – Marko Milošević i vojni general Aleksandar Bakočević znali su da će RTS biti bombardovan i o tome su razgovarali 21. aprila 1999, dan pre nego što su NATO bombe pale na zgradu državne televizije, tvrdi u ekskluzivnoj ispovesti Kuriru Aleksandar Petkanić. Petkanić je pisao Kuriru iz zatvora „Klisa“ kod Novog Sada, gde se zbog prevara nalazi na izdržavanju petogodišnje kazne.
On tvrdi da je dan uoči bombardovanja RTS u kafiću „Roleks“ u Požarevcu sedeo sa Markom Miloševićem i general-majorom Aleksandrom Bakočevićem, tadašnjim načelnikom Uprave za moral i informisanje štaba Vrhovne komande Vojske Jugoslavije, i još dvojicom oficira.
Tada je, tvrdi Petkanić, sin Slobodana Miloševića rekao da će sutradan biti gađani RTS i jedan vojni objekat u Požarevcu, uz komentar da će „žrtve biti zanemarljive u odnosu na propagandnu dobit“. Kurir objavljuje autentičnu Petkanićevu ispovest uz minimalne redaktorske ispravke.
Džipovi, „hekleri“
„Navodi koje iznosim ovim putem odnose se na događaje koji su se odigrali u Požarevcu 21.4.1999. godine, u kafe baru „Roleks“, u Sinđelićevoj ulici bb, u TC „Tabačnica“, koji je u posrednom vlasništvu Marka Miloševića. Napominjem, u neposrednom okruženju Marka Miloševića bio sam u periodu od 1.1.1997. godine do 22.9.2000. godine (Petkanić tvrdi da ga je SDB kao agenta infiltrirao u okolinu Marka Miloševića sa zadatkom da kontroliše sina predsednika Srbije).
Rodbina poginulih redovno obilazi spomenik „Zašto“ ispred RTS
Tog dana bio sam u prostorijama video-kluba „Bata“ (bivši video klub „Madona“, vlasništvo Marka Miloševića) jer mi je G. S., blizak prijatelj i poslovni saradnik Marka Miloševića, rekao da će mi doneti komandantov mobilni telefon „nokia 9000″ da iz njega izbrišem sve podatke… Inače, svi mi iz neposrednog okruženja zvali smo Marka Miloševića komandantom.“
Petkanić dalje objašnjava šta je radio narednih nekoliko sati do dolaska Marka Miloševića i njihovog susreta ispred „Sajberneta“ i nastavlja:
„Marko stiže posle desetak minuta belim džipom „grand čiroki“, takozvanom „kockicom“. Vozio je Marko, a iza je išao beli džip „micubiši pajero“. Iz prvog džipa izlazi Marko, a sa njime i D. i V.. U drugom džipu bio je Dušan Rakočević, šef obezbeđenja, sa još dvojicom pripadnika MUP, koje do tada nisam video nijednom. Svi su bili u crnim kombinezonima sa policijskim značkama. U rukama su nosili automate „hekler“, a na opasačima su im bile futrole sa pištoljima. Svi su imali ručne radio-stanice…
…Stali su ispred „Sajberneta“. Dvojica, koji su bila sa Rakočevićem, odvajaju se i raspoređuju jedan do drugoga na nekih deset metara. Svi su bili sa oružjem na gotovs. Marku je tada zazvonio mobilni telefon. Javlja se i kaže da su oni stigli i da čekaju. Marku tada prilazi Rakočević i nešto mu diskretno govori. Tada stiže i Z. I., a sa njim u crnom karavanu „audi A6“, bili su i A. A. i L., rukuju se sa Markom i L. prvi ulazi u „Roleks“.
Vidim da na početak Sinđelićeve ulice stiže vozilo SUP Požarevac i parkira se ispred zgrade SDK. Iz tog pravca stiže i vojno vozilo „puh“ i parkira se iza zgrade „Jugopetrola“. Čujem da Marko kaže da je stigao general Aleksandar Bakočević. U njegovoj pratnji bio je i jedan oficir, koji je, koliko se sećam, po činu bio kapetan. General Bakočević je u desnoj ruci nosio tašnu braon boje, koju premešta u levu ruku, a zatim prilazi Marku i salutira, što i Makro čini. Rukuju se. Ovo je potvrdilo Markov nadimak komandant, jer se po tome moglo zaključiti da je situacija bila takva kao da je Marko bio svima njima nadređen.
Marko ih uvodi u „Roleks“, takozvani štab. Prvo ulazi Marko, a general Bakočević za njim. Posle njih ulaze V., kapetan, D., Rakočević, pa i svi mi ostali. Utom stiže i načelnik SUP Požarevac Jović. Marko i general Bakočević sedeli su za stolom jedan preko puta drugog. Sa generalove leve strane sedeo je kapetan, a Jović je sedeo sa Markove desne strane. Iza Marka je stajao V. L., dok je D. stajao pored vrata, a Rakočević neposredno iza Marka, bliže šanku. Ja sam sa Z. I. i A. A. stajao za šankom.
Automat u krilu
General Bakočević je tada iz torbe izvadio neka dokumenta i dao ih Marku. Kapetan je izvadio svoju beležnicu i nešto upisivao. General je napominjao Marku da nešto pročita. Kada je on izlistao ta dokumenta, rekao je da će sutra biti bombardovan RTS i da će biti gađan jedan objekat u Požarevcu. Svi prisutni su to čuli. Napomenuo je da će šteta i žrtve biti zanemarljive u odnosu na propagandnu dobit. Marko je rekao da je sve sređeno i organizovano. Tih reči sećam se dobro i danas, kao i svih drugih detalja sa tog sastanka u „štabu“, poput onoga da je Marko sve vreme držao automat u krilu sa cevi okrenutoj ka šanku! Posle desetak minuta sastanak je bio završen.
Svi mi iz Markovog okruženja znali smo unapred šta će biti bombardovano, kao kada je, između ostalog, bombardovana rafinerija u Smederevu. Kada sam gledao snimke bombardovane zgrade RTS, 23.4.1999. godine, kao i izveštaje o žrtvama, pred očima mi je bila slika iz „Roleksa“ i Markove reči, koje je u vezi sa tim događajem izgovorio pred svima nama…
…Napominjem da sam upoznat sa odredbama člana 335 Krivičnog zakona Republike Srbije i da ovu izjavu dajem pod punom moralnom odgovornošću. Spreman sam da u daljem postupku iznesem još mnogo bitnih detalja, puna imena i prezimena ljudi čije sam inicijale naveo u ovoj izjavi“, zaključuje Petkanić.
D. Manojlović
