Petrović koji danas svedoči u Specijalnom sudu na suđenju optuženima za ubistvo novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa Slavka Ćuruvije u aprilu 1999. godine, naveo je da takav zaključak izvodi na osnovu „operativnih saznaja, kao i iskaza desetina tadašnjih pripadnika DB“.
Prema Petrovićevim rečima, na takve indicije ga navodi „atipično praćenje Slavka Ćuruvije“. Mere koje nisu standardne primećene su i u slučaju „Ibarska magistrala“, kao i u slučaju ubistva Ivana Stambolića.
Kao atipičnost naveo je i to je u slučaju „Ibarska magistrala“ i pogibije funkcionera Srpskog pokreta obnove traženo da se navede tačan raspored sedenje u automobilu.
Nikada u svojoj praksi nisam doživeo niti sam od bilo koga čuo da se u praćenju traži izveštavanje iz minuta u minut, rekao je Petrović i dodao da ga to navodi na zaključak da je ta informacija bila potrebna počiniocima ubistva.
Petrović je ukazao da su to njegova operativna saznanja i da to nisu dokazi o krivici.
Na pitanje ko bi mogao da bude odgovoran za zloupotrebu pripadnika 9. odeljenja DB koje je zaduženo za tajno praćenje, Petrović je naveo da su u to vreme na čelu resora DB bio Rade Marković a na čelu beogradskog resora Milan Radonjić.
Upitan da li ima informacije o naručiocima, organizatorima ili počiniocima ubistva, Petrović je naveo da jedino na osnovu operativnih saznanja kao imena koja su se pominjala u vezi ubistva može da navede (Miroslava) Kuraka, (Luke) Pejovića i (Zorana Ristovića) Priku.
Petrović je podsetio da istraga nije posao službe Državne bezbednosti, već javne bezbednosti, pa je o svim svojim operativnim saznanjima obavestio nadležne u policiji.
Petrović je ukazao da su u službi Državne bezbednosti „99,9 odsto normalni ljudi“, koji nisu učestvovali u zločinima.
Prema njegovim rečima, kada je nakon petog oktobra 2000. došalo te službe on pokušao da sa nskine „hipoteku zločina“ i naziv „eskadron smrti“.
Ipak, smatra Petrović, manjina u DB-u je svesno učestvovala u zločinima.
Saslušanje svedoka i dalje traje u Specijalnom sudu.
Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. u Svetogorskoj ulici Beogradu, u ulazu zgrade u kojoj je živeo.
Za to ubistvo optuženi su tadašnji načelnik DB Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB Milan Radonjić, bivši glavni inspektor Druge uprave DB Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava DB Miroslav Kurak.
Po optužnici, Ćuruviju je ubio Kurak koji je u bekstvu, a saučesnik mu je bio Romić koji je kao i Radonjić uhapšen u januaru 2014. godine.
Optuženi su tokom prethodnih ročišta odbacili bilo kakvu povezanost s tim zločinom.
Petrović je trebalo da svedoči na prethodnom ročištu u aprilu, ali je zbog obimnog iskaza bivšeg funkcionera DB Zorana Stijovića i brojnih pitanja advokat optuženih njegovo saslušanje odloženo za danas.
Na početku današnjeg ročišta advokati su izneli brojne primedbe na iskaz prethodnog svedoka bivšeg službenka DB-a Zorana Stijovića za koga je navedeno da je izgubio status službenog lica, oduzeto mu je i oružje, te da mrzi tu službu. „Šta reći o ovom svedoku, a ostati pristojan“, rekao je jedan od advokata.
