Izveštavanje za publiku ili republiku

Zašto novinari rade ovaj posao? Zarad ličnog interesa, novca ili javnog, opšteg, interesa države? Novinarska je dilema koja je odavno zapostavljena, a na koju je učesnike seminara „Izveštavanje sa suđenja za ratne zločine“ u organizaciji NUNS-a, podsetio Kent Kolins, nekada i sam novinar, a sada profesor Fakulteta za novinarstvo Univerziteta u Misuriju, prvog fakulteta za žurnalistiku u SAD. U pet dana rada, razmene iskustava, ali i dobrog druženja, novinari dvanaest novinskih, radio i TV redakcija iz svih krajeva Srbije, zajedno sa profesorom Kolinosom su, pored utvrđivanja tehnika praćenja sudskih postupaka, pokušali da pronađu granicu između „izveštavanja za publiku“ i „izveštavanja za republiku“, odnosno, pukog informisanja javnosti i višeg cilja koji pored izveštavanja podrazumeva i opštu dobrobit, dobronamernost, te humanost i profesionalnost novinara.


Naime, reč je o radu na „opštoj stvari“, stvaranju jednog humanijeg, poštenijeg i čoveka vrednog društva. Kada je reč o suđenjima za ratne zločine, profesionalno i korektno izveštavanje sa ovakvih sudskih postupaka svakako doprinosi dosezanju do istine o najbrutalnijim stranama čovečanstva, doprinosi tome da se ljudima ukaže na činjenicu da su se takva zlodela desila, ne i da se sa njome pomire, kao što bi trebalo da se izmire.


Iako možda nisu došli do sasvim jasne granice između izveštavanja za publiku i izveštavanja za republiku, jer je zadatak svakog ponaosob da to uradi za sebe samog, novinari, učesnici na ovom seminaru, imali su priliku, a i iskoristili su je, da se podsete te dileme, da još jednom pokušaju da je reše. I upravo njihovi stavovi proizašli iz višednevnog diskutovnja, ne prosto sabrani, deo su rešenja ove dvoumice.


Naravno, pored etičkih rasprava, novinari su se upustili i u tehnike praćenja sudskih postupaka za ratne zločine, ali i suđenja pred redovnim sudovima. Novinarima koji se po prvi put sreću sa ovom temom, bilo je veoma korisno to što su mogli da se upute u sudsku, ali i terminologiju sudskih izveštača, sudsku proceduru… te, naravno, koje mere treba preduzeti u slučaju pritisaka zvaničnika na novinare.


Jasno je da sudski izveštač nije puki servis građana koji ih samo informiše o onome što se desilo na suđenju. Sudski izveštač je, prema rečima profesora Kolinsa, narator, pripovedač, koji pored reči okrivljenih, tužilaca, branilaca, sudija, javnosti prenosi i atmosferu na suđenjima, upozorava na dobre poteze i propuste učesnika u sudskom postupku. I još jednom podsećanje da novinari nisu sekretarice, već da imaju pravo da donose i uređivačke odluke. Kako je istakao profesor Kolins, razlozi praćenja suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima su, pre svega, njihova transparentnost i pravičnost, prevencija, ali i duh srpskog naroda.


Novinari su imali i retku priliku da obiđu posebno odeljenje Okružnog suda u Beogradu, u narodu poznatijeg kao Specijalni sud, da vide i ono što ni kao sudski izveštači nisu mogli, kao i da porazgovaraju sa zvaničnicima suda koji su se dakako pohvalili najopremljenijom i najvećom sudnicom na svetu u kojoj ima 600 mesta, što za sudije, okrivljene, tužioce, branioce i radoznale građane.


Jedan od konkretnih rezultata ovog seminara je i predlog novinara zvaničnicima „specijalnog suda“ kako da unaprede transparetnost suda, naravno, u korist srpskog naroda i javnosti. Ovi predlozi su izrođeni u poređenju pravila koje važe u Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu, kad je reč o saradnji suda sa novinarima, sa manjim mogućnostima novinara u Srbiji da blagovremeno dođu do informacija o procesuiranju ratnih zločina pred domaćim sudovima. Predlozi su posredstvom NUNS-a dostavljeni zvaničnicima suda i tužilaštva.


Lično mišljenje Kenta Kolinsa je da su novinari u Srbiji uglavnom veoma profesionalni, zanatski potkovani, te da bi im na aktuelnosti, temama, događajima odista vrednim pažnje, verovatno na našu žalost, pozavideo svaki novinar u Americi gde se sa naslovnica ne skida Britni Spirs. Stoga je profesor Kolins, novinare učesnike ovog seminara prihvatio kao ravnopravne članove „Misuri mafije“, novinarskog klana njegovog matičnog univerziteta.


Saša Popović,
učesnik seminara,
novinar novosadskog “Dnevnika”

Tagovi

Povezani tekstovi