ENPredavači na seminaru su bili : dr Predrag Marković iz Instituta za savremenu istoriju, Katarina Crnjanski iz Centra za istraživanje etniciteta i Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika Vreme.
Tematski, seminar se bavio pitanjama iz oblasti istorije, prava i novinarske profesije koja su vezana za područje Vojvodine. Konkretno, bila su tu predavanja o izveštavanju u uslovima konflikta, o istoriji etničkih stereotipa u evropskoj kulturi, novinarstvu u multietničkim sredinama i etici, o međunarodnim standardima zaštite manjina, kao i istorije tretmana srpsko–mađarskih odnosa u srpskim medijima i kulturi i aktuelni političko-pravni položaj nacionalnih manjina u Srbiji i Crnoj Gori.
Polaznici seminara su bili novinari Televizije Novi Sad, Dnevnika, Somborskih novina, Subotičkih novina, Mađar Soa, Libertatee, Kurira, Blica, Pančevca, Građanskog lista i Kikindskih novina. Jedan je od zaključaka sa seminara je da o profesionalnosti domaćih medija u pogledu izveštavanja o multietničkim temama, ne možemo da budemo zadovoljno. Dejan Anastasijević je ocenio da u domaćem žurnalizmu postoji ogroman problem u pogledu njegovog kvaliteta uopšte – počev od nivoa jezičke korektnosti do kvaliteta sadražaja medija, u čemu svakako prednjači tzv. žuta štampa. «Moglo bi se reći da je ključni uzrok takvog stanja nedostak zakonske regulative, a s druge strane stoji i činjenica da se niko ne pridržava ni etičkog kodeksa novinarstva. Problem je i što je naša štampa u velikoj meri beogradocentrična, pa logično mnogo manje tretira bilo koje uslovno rečeno regionalne teme, uključujući i teme koje se tiču nacionalnih manjina. Jedan od izgovora za takav pristup žurnalizmu leži u činjenici da u Beogradu živi trećina stanovnika Srbije. Ali, moramo imati na umu da van Beograda ipak živi dve trećine stanovnika, rekao je Anastasijević.
Dr Predrag Marković navodi da je vrlo uočljiv nedostatak vesti iz drugih regiona, i da se u poslednje vreme čak u mnogim medijima gase dopisništva. U svetu je, naprotiv, sve primetniji trend porasta značaja i tiraža regionalnih izdanja, a primer da to može kod nas je list «Pančevac» čiji je tiraž dostigao 16 hiljada, po čemu je ispred nekih nacionalnih uglednih dnevnih novina.
Kad je o ovom listu reč, on može poslužiti kao primer i na polju multikulturalnosti – «Pančevac» , naime, vesti o događanjima u rumunskoj zajednici plasira na srpskom jeziku, prenoseći vrlo često tekstove iz lista na rumunskom «Lebartea». Valentin Mik, novinar ovog lista, navodi da je «Pančevac» odigrao i značajnu ulogu u trenutku kada je ovim novinama pretila opasnost od gubljenja nezavisnosti budući da je Rumunski nacionalni savet želeo da preuzme ovaj medij, na šta novinari «Libertetee» nisu pristali. Verka Mitkovska, novinar «Pančevca», ocenila je da nacionalni saveti, zahvaljujući ulozi koju im je dodelio zakon, praktično unazađuju manjinske medije, jer ljudi u tom telu, obično i sami nestručni, postavljaju urednike po podobnosti, a ne po profesionalnoj stručnosti.
Gordana Fijat, novinar «Kikindskih novina», smatra da je izveštavanje o međuetničkim incidentima u Vojvodini nezadovoljavajuće, da nema objektivnog informisanja o tome šta se stvarno događa, ali da je sa druge strane i sam problem vrlo složen, te zahteva veliko iskustvo i taktičnost novinara. Takva situacija nalaže stalno edukovanje poslenika javne reči u tom pogledu.
Katarina Crnjancki napominje da u izveštavanje o manjinama ne treba uključivati samo konflikte, već se baviti i miroljubivijim temama koje se tiču običnog života. Ona je, međutim, ocenila da mediji za to ipak nemaju interesovanja, navodeći slučaj sa romskom populacijom. Naime, Centar za istraživanje etniciteta je povodom antiromskog protesta na Novom Beogradu objavio knjigu o Romima, koja bi mogla približiti probleme ove zajednice domaćoj javnosti, i poslao je svim institucijama i medijima. Nikad nijedna reč nije napisana o tome, kaže Katarina Crnjanski.
U situaciji međuetničkih konflikata, s kakvima se srećemo u Vojvodini, važna je uloga medija i u smislu smirivanja konflikata. Stoga bi novinari trebalo da podržavaju razne akcije interetničkog zbližavanja, kroz turističke projekte ili slično, a u tom kontekstu je važno novinarstvo za decu, odnosno dečiji listovi, čulo se na seminaru. Naveden je primer podlistka «Kikindskih novina» – Kikindijanca, dvojezičnog časopisa za decu, u kojem se pored tekstova na mađarskom nalazila i rubrika «Učimo mađarski». Kada se vlast promenila, časopis je na žalost ukinut.
S obzirom na složenost situacije u kojoj se danas nalazi naše društvo kada je o međunacionalnim odnosima reč, uloga medija je u tom kontekstu posebno značajna, i na tom planu bi trebalo još dosta raditi, kako bi novinari odgovorili ovom zadatku i zahtevima trenutka, ocenili su učesnici palićkog seminara.
Vesela Laloš
novinar radija „Slobodna Evropa“ i dopisnik Dnevnika iz Subotice
