Neuspešno spakovan alibi

Slično kao istražni organi ili sud, tako se i državni tužilac nikad nije potrudio da objasni tu neobičnu činjenicu: otkuda da se toliki broj rukovodilaca okupio u Aberdarevoj tako brzo i kako to da su svi istovremeno došli? Umesto da u tom pravcu povede makar najosnovniju istragu, koja bi obuhvatala rukovodeće ljude RTS-a, sud po samo njemu znanim kriterijumima odlučuje da podigne optužnicu jedino protiv Milanovića, a da ostale iz njegovog najužeg kruga saradnika izostavi sa spiska optuženih ili da ih u najboljem slučaju pozove u svojstvu svedoka. Za sam postupak rekonstrukcije događaja i kretanja glavnih učesnika te noći 23. aprila 1999. godine sud takođe nije našao vremena.
Iz rekonstrukcije Milanovićevog kretanja te noći, zasnovanog na uzajamnom sravnjivanju postojećih sudskih dokumenata, izjava samog optuženog i ostalih svedočenja, slede dve osnovne hipoteze. U oba slučaja, Milanović tvrdi da je krenuo kući, u Ulicu Mihajla Pupina 10a na Novom Beogradu, iz Francuske ulice, ispred kafića Make Up. Da bi se prevalilo to rastojanje potrebno je bar desetak minuta vožnje. Po prvoj hipotezi, on je krenuo kući u 2.10. Čim je stigao, a to nije moglo biti pre 2.20, poziva ga „jedan prijatelj“ (čiji je identitet Milanović dosledno odbijao da otkrije, a sud preko toga prešao) i javlja mu za bombardovanje. Recimo da je to učinio istog trena kad je Milanović zakoračio u stan. Milanović ga moli da dođe kolima po njega. Sud nije pitao koliko je prijatelju za to trebalo. Recimo dva-tri minuta. Milanović za to vreme izlazi na ulicu, uskače u kola, i za deset minuta, u 2.32, oni su već pred Televizijom. Svedoci, međutim, tvrde da je tamo viđen znatno pre 2.20, kako se lagano došetao iz ulice Majke Jevrosime!
Po drugoj hipotezi, Milanović kući kreće već u 2.02. Neka je vozač stigao za deset minuta do Milanovićeve zgrade, što bi značilo u 2.12. Neka je ovome trebalo dva minuta da uđe u zgradu, dođe liftom na svoj sprat, otključa vrata i počne da raspertlava cipele; to je već 2.14. Neka mu u tom nepoznati prijatelj dojavi da je Televizija pogođena, i neka on zamoli tog svog prijatelja da dođe po njega i odveze ga do Aberdareve; tu prolaze najmanje nova dva-tri minuta, što će reći da je na našem zamišljenom satu sada 2.17. I neka ga taj nepoznati prijatelj odveze do Aberdareve, i to ne za 10 minuta, koliko je inače potrebno, nego za pet. U toj najpovoljnijoj po Milanovića varijanti, on stiže pred Televiziju tačno u 2.22, a svedoci su ga videli kako se došetao na plato pred Televizijom pre 2.20!
Pakovanje Milanovićevog alibija uz pomoć njegovog svedoka i prijatelja (po obostranom tvrđenju) Toplice Vuksanovića drži se upravo na tvrdnji da se Milanović nije pojavio pred Televizijom odmah nakon bombardovanja (pošto je morao da dođe sa Novog Beograda, kako tvrdi). Prema svedočenju Vuksanovića i samog Milanovića, to nije moglo biti pre 2.20. Tu lažnu tvrdnju, pa time i celu odbranu Milanovića (kao uostalom i njegovog urednika Informativnog programa Milorada Komrakova), srušio je, međutim, u prah i pepeo niko drugi nego tadašnji ministar informisanja Srbije Aleksandar Vučić. Vest da je zgrada RTS-a bombardovana Vučić doznaje telefonom, od brata, i pošto zna da mu je majka (Angelina Vučić, novinar RTS-a) te noći dežurna, on hita sa Novog Beograda da što pre stigne do mesta nesreće i evo ga gde stiže u Aberdarevu – za nekih desetak minuta! Po njegovim rečima (citiramo): „Na lice mesta došao sam za nekih deset minuta posle gađanja zgrade, o čemu mi je brat javio“. Zatim sledi krunski dokaz koji još jednom potvrđuje sve naše prethodne tvrdnje i navode povodom glavnog optuženog Milanovića i njegovih saučesnika: „Kada sam došao do pogođene zgrade, tu sam, pored Milanovića, video još i Komrakova i Dragana Čovića iz gradske vlade.“ Dakle, svedočenja Komrakova i Milanovića su lažna kad su ono tvrdili da su stigli ispred zgrade Televizije od svoje kuće. Niti je Milanović pertlao cipele u predsoblju kad mu je nepoznati prijatelj javio vest da je Televizija upravo gađana, niti ga je nepoznati prijatelj dovezao kolima sa Novog Beograda do Aberdareve, kao što ni Komrakov nigde nije putovao, nego je od početka bio tu, u prikrajku, i čekao sa Božidarom Nikolićem i snimateljskom ekipom da što više reklamnog materijala za svog bolesnog gospodara zajedno snime!
Ministar Vučič, čija je majka te noći radila u zgradi, video je lično, dakle, Milanovića i Komrakova još u 2 časa i 16 minuta! I da stvar bude još gora po optuženog Milanovića, ministar Vučić stanuje u istoj zgradi na Novom Beogradu gde i optuženi Milanović! Oni su komšije i poznanici, žive na istoj adresi, u kompleksu takozvanog centra „Enjub“ na Novom Beogradu, u Mihajla Pupina 10a!


 Nastavlja se


 

Tagovi

Povezani tekstovi