ENNezadovoljavajući pravno regulisan status novinara i ugroženost novinarske profesije, kao i male plate i nepostojanje sindikata koji bi štitili njihova prava, najčešće su uzrok nezadovoljstva 20.000 ljudi koji rade u toj oblasti, ocenili su predstavnici novinarskih udruženja i listova u anketi Tanjuga.
Lošem statusu novinara doprinosi nepromenjen odnos vlasti, koji želi da medije shvati kao poligon za plasiranje svojih ideja, a ne kao mehanizam za kritičku proveru, kazao je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Nebojša Bugarinović i istakao da je krajnje vreme da se takve stvari promene.
On smatra da se u poslednje četrigodine profesionalni status novinara nije poboljšao, a da je socijalni status, sa prosečnom platom od 200 evra “jedva nešto bolji”.
Jedini, manji pomak koji je urađen je u Zakonu o radu, kojim je omogućeno da se poveća broj stalno zaposlenih novinara u odnosu na honorarne saradnike, međutim sindikalna aktivnost se svodi samo na one koji su u javnom vlasništvu, dok u privatnim medijima vlasnici signaliziraju da sindikalno organizovanje nije poželjno, rekao je Bugarinović.
Predsednik Udruženja novinara Srbije Nino Brajović ocenio je da je položaj novinara iz dana u dan sve težI, i da više medija u Srbiji ima loš materijalni položaj, a i profesionalno novinari su veoma ugroženi i nisu dovoljno zaštićeni. On je naveo da je UNS jedino udruženje koje je pokrenilo pitanje granskog kolektivnog ugovora. “Problem u Srbiji je nepostojanje udruženja poslodavaca, odnosno postoje udruženja, od “Spekktra” za razvoj lokalne radio-difuzije, Udruženje poslodavaca štampanih i elektronskih medija SCG, Aj-Bi-Ema i drugih koji nude pomoć, ali izbegavaju odgovornost” kazao je on. Brajović je kazao da je jedan od ciljeva udruženja da povećaju svest predstavnicima medija da mogu postati većinski vlasnici kompanije u kojoj rade i dodao da će, u saradnji sa Ministarstvom kulture, raditi na tome da se formira garancijski fond koji će izdavati kredite u te svrhe. Broj honoraraca približava se broju stalno zaposlenih novinara u Srbiji. Direktor Televizije B92 Veran Matić smatra da je uzrok izrazito teške ekonomske situacije u novinarstvu baš u nepostojanju zakonske regulative, zbog čega je novinarstvo ugroženo kao profesija. Međutim loš položaj novinara je uslovljen “tabloizacijom medija”, koja je nastala usled nedostatka novca, objasio je on i dodao da je pojava tabloida način da mediji opstanu “na ovom haotičnom tržištu”. Pored loše ekonomske situacije u kojoj se nalaze novinari, Matić ističe da je i prostor za edukaciju sužen, a sindikati i udruženja malo i nedovoljno se bave pitanjem položaja novinara. Potpredsednik Udruženja granskog sindikata sindikata medija “Nezavisnost” Dragan Milanović je rekao da je situacija u medijima katastrofalna i po zakonskoj regulativi i po ostvarivanju prava prema već postojećim zakonima, a novinari su prepušteni da štite svoja prava preko sudova. On je istakao da je glavni problem lošeg statusa novinara uzrokovan nepostojanjem granskog kolektivnog ugovora, koji bi određivao minimum prava novinara, a koji je posledica nepostojanja udruženja poslodavaca, kao druge strane potpisnice ugovora. Glavni i odgovorni urednik dnevnika “Danas” Grujica Spasović rekao je da su zbog navale jeftine tabloidne štampe, koja je “srozala ugled novinara u Srbiji”, potrebne jake profesionalne organizacije i sindikati koji će štititi njihova prava.Prema rečima glavnog i odgovornog urednika “Blica” Veselina Simonovi”a, “u Srbiji ima sve više novinara, a sve manje dobrih novinara…i oni novinari koji su vredni i dobri u boljem su socijalnom položaju”. Prema Zakonu o radu honorarnim novinarima bi trebalo da se isplaćuje penziono osiguranje, za koje Milanović tvrdi da se ne isplaćuje u svim udruženjima, čime je posebno ugrožen položaj ove velike populacije novinara. Prema istraživanju položaja novinara u Srbiji, rađenom za Nezavisno udruženje novinara Srbije jula 2002. godine, najmanji broj novinara ocenio je svoj posao kao poštovan u društvu i adekvatno plaćen u odnosu na druge poslove. Jedna trećina novinara izjavila je da nema socijalno i zdrastveno osiguranje, a 52 odsto da ne bi volelo da im dete bude novinar. Tek svaki 20 smatra da novinari u Srbiji nisu ograničeni u prenošenju informacija, a 45 odsto najvećim izvorom ograničenja smatra političke pritiske na uređivačku politiku kuća u kojima rade.
(Tanjug)
